Редовни професор уставног права из Бањалуке Милан Благојевић истакао је да судије у БиХ немају право да оно што високи представник назове својим законом примјењују приликом судијског одлучивања нити да на основу тог неправа суде и пресуђују овдашњим људима.

Милан Благојевић

Благојевић је образложио да је суштина криминалног владања високих представника у БиХ, од 1997. године до данас, у томе да у правном погледу не постоји ниједан акт који их овлашћује да у БиХ намећу уставе и законе, нити било који правни акт на свијету у којем би писало да могу да смјењују људе или предузимају било које друге радње које представљају акте власти.

Он је подсјетио на фамозну одлуку Уставног суда БиХ о тзв. конститутивности народа у БиХ којом је 2000. године тај суд себе претворио у уставотворца, противправно створивши своју норму, какве нема у Уставу БиХ, па је на основу те своје норме пресудио да конститутивност народа наводно не постоји само на нивоу заједничких институција БиХ, већ да мора постојати и у институцијама ентитета.

На основу тог неправа Уставног суда БиХ, Благојевић је у колумни за „Глас Српске“ указао на то да данас постоји Вијеће народа Републике Српске, као институција створена супротно Уставу БиХ, у којем једино за заједничке институције БиХ, а не и институције ентитета, пише да функционери који буду именовани у те заједничке институције одражавају састав народа у БиХ.

Благојевић је навео да чак ни у противправним Бонским закључцима из 1997. године није речено да високи представник може наметати законе у БиХ нити је речено да његове одлуке и мјере имају или да могу имати правну снагу устава и закона.

Он је истакао да су државе чланице тзв. Савјета за примјену мира у БиХ и криминогене структуре ОХР-а које су припремале текст Бонских закључака биле свјесне да чак ни тај фантомски савјет не може себи дозволити луксуз да у својим закључцима употријеби ријеч закон као овлашћење за високог представника.

Благојевић је навео да су зато те криминогене структуре ОХР-а смислиле да се у Бонским закључцима 1997. године напишу ријечи „обавезујуће одлуке и мјере“ и да ће им то наводно бити довољно да послије тога те ријечи тумаче тако да наводно значе и могућност да високи представник у БиХ намеће уставне амандмане и законе.

Међутим, истакао је Благојевић, ријечи „одлука“ и „привремена мјера“ никада не могу имати значење устава нити закона и то је, сматра, најбољи доказ постојања криминала охаеризма.

Професор Благојевић је подсјетио да је и у посљедњем тзв. „закону о забрани негирања геноцида“ који је 23. јула наметнуо Валентин Инцко, високи представник износио да му то наводно омогућује тачка XИ2. Бонских закључака из 1997. године, иако они за то не пружају основ.

– Због тога је ријеч о истинској лажи и изопачености којима су прибјегавали високи представници у БиХ да би прикрили сопствени криминал – истакао је редовни професор уставног права из Бањалуке Милан Благојевић.