Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је у Народној скупштини Републике Српске да су повећање запослености, унапређење пословног окружења и повећање ефикасности јавног сектора идентификовани као главни изазови јачања конкурентности и дугорочног и инклузивног раста.

Вишковић је истакао да су наведени изазови послужили као основ код формулисања приједлога кључних реформских мјера у Приједлогу програма економских реформи Републике Српске за период 2023–2025. године, који је пред посланицима по хитном поступку.

Вишковић је навео да су стабилизација епидемиолошке ситуације у 2021. години, те опоравак токова робе и услуга, као и потрошње на глобалном нивоу и у окружењу, утицали на опоравак извозне тражње.

– Осим тога, на тржишту рада Републике Српске забиљежен је раст запослених лица и плата, што је омогућило раст домаће тражње. Остварен је раст индустријске производње. Све то резултирало је растом економске активности Републике Српске – рекао је Вишковић.

Вишковић је рекао да је, према процјени Републичког завода за статистику Републике Српске стопа раста БДП-а Републике Српске у 2021. години износио 6,9 одсто.

Истакао је да је, према подацима Завода, реални БДП Републике Српске у прва два квартала 2022. године имао позитивну стопу раста и у просјеку за пола године износи 4,5 одсто.

Вишковић је навео да је у оквиру одговора Владе Републике Српске на кризу проузроковану пандемијом вируса корона, пружена помоћ свим погођеним секторима како би се ублажиле негативне економске посљедице.

Вишковић је рекао да је у 2020. и 2021. години Влада Републике Српске предузела низ мјера с циљем помоћи здравственом сектору и привредним субјектима и предузетницима, да што успјешније превазиђу посљедице изазване глобалном пандемијом кроз очување радних мјеста, исплату плата, односно одржања ликвидности оних чија је привредна активност била смањена.

Вишковић је рекао да је због наставка кризе у Украјини и инфлаторних притисака Влада Српске више пута повећавала плате јавном сектору те исплаћивала једнократне помоћи одређеним категоријама грађана.

Пресмијер Српске је истакао да су Приједлогом програма економских реформи Републике Српске за период 2023–2025. године предвиђене мјере које обухватају смањење сиве зоне у приказивању промета помоћу имплементације новог система фискалних каса, оптимизацију пореског и непореског оптерећења, те јачање подршке предузетништву Републике Српске.

Предвиђено је и унапређење безбједног амбијента за пословање и оптимизација административних процедура на републичком нивоу.