Када је давне 1882. године на тадашњи Позоришни трг, данашњи Трг Републике постављен импозантан споменик Кнезу Михаилу Обреновић, тешко да су његов аутор, наручиоци и окупљена свјетина која је задивљено гледала призор могли да претпоставе да ће ово постати епицентер свих пријестоничких дешавања и омиљено мјесто састанка свих оних који би да се у Београду виде и буду виђени. Ипак, догодило се управо то!

Кнез Михаило Обреновић

У том давном Београду, тадашњи пријестоничани су само жељели да одају почаст трагично погинулом кнезу Михаилу Обреновићу, државнику који је коначно ослободио Србију од турске стеге и донио јој независност.

Прва иницијатива за подизање споменика јавила се у виду оснивања „Главног одбора за сакупљање прилога за споменик блажене памети кнезу Михаилу М. Обреновићу“, 2. јуна 1868. Дакле, већ послије неколико дана од убиства кнеза.

По тој иницијативи, предвиђено је било да се начини споменик у центру града, и спомен-капела на мјесту погибије кнеза Михаила у Кошутњаку – прича Неда Ковачевић, књижевница и Београђанка која је пописала све престоничке споменике.

На крају се одустало од капеле на Кошутњаку гдје је постављено само спомен обиљежје, али је споменик остао у плану. Након расписаног међународног конкурса за израду, много критика и полемика, посао је 1873. године повјерен италијанском вајару Енрику Пацију.

Београд је тада био варош у настанку чији је центар тек почињао да се формира око Народног позоришта које је изграђено 1868. године.

– Некима је ова локација споменика можда била чудна, али ријеч је била о тргу у самом центру града, а посебно је било битно што се преко пута налази Народно позориште које је Кнежевом заслугом подигнуто – објашњава Неда Ковачевић.

Иако су поред споменика прошли безброј пута, многи Београђани не знају да он заправо симболизује ослобођење Србије од османске власти. Кнез Михаило показује руком на још неослобођене српске крајеве.

Рељефне сцене из српске историје на бронзаном постољу израђене су по цртежима архитекте Константина Јовановића и приказују Кнеза Милоша у Такову, Народну депутацију пред кнезом, Српског Гуслара и Србе који полажу заклетву на гробу кнеза Михаила.

Послије Пацијевог одласка у Фиренцу, у пријестоници је почело да се прича да је неко на откривању споменика замјерио вајару што је кнез приказан без капе. Проширила се и гласина да је због те грешке вајар извршио самоубиство! Ипак, историјски подаци кажу да је Енрико Паци умро природном смрћу 1899. године у Фиренци, наводи Историјску забавник.

Кнез Михаило Обреновић је био успјешан дипломата и извојевао је од Османлија враћање српских градова Београда, Смедерева, Кладова, Сокоа, Ужица и Шабца. Знајући то, Паци је приказао кнеза не као побједника на бојном, већ на дипломатском пољу, а имена ових градова се налазе на постољу споменика – закључује Неда Ковачевић.

Призори из српске историје

Статуа Кнеза Михаила се налази на рељефном бронзаном постољу. Све то почива на другом, носећем постаменту, који је обложен мермерним плочама и профилисаним блоковима, с украсима у бронзи и бронзаним плочама с именима ослобођених градова.

Рељефне сцене из српске историје на бронзаном постољу израђене су по цртежима архитекте Константина Јовановића и приказују Кнеза Милоша у Такову, Народну депутацију пред кнезом, Српског Гуслара и Србе који полажу заклетву на гробу кнеза Михаила.

ВИЈЕСТИ ИЗ ИСТЕ КАТЕГОРИЈЕ