У вријеме када је српска престоница била тек једна од турских вароши, на мјесту гдје се данас налази позориште некада је стајало нешто много злокобније.

ЗАБОРАВЉЕНА МРАЧНА ТАЈНА БЕОГРАДА

Данашњи Трг републике и читав крај око њега некада су били „далека периферија“ Београда. Овдје се налазила једна од четири капије за излазак из града. Како се налазила на друму који је водио у правцу Истанбула (Стамбола) по овоме је и добила име –Стамбол капија. Поред Стамбол капије, то су биле и Сава-капија, Варош-капија и Видин-капија.

Стамбол капија се налазила негдје на простору између данашњег Народног позоришта и споменика кнезу Михаилу. Испред капије налазило се поље обрасло травом. Трга републике још није било, као ни данашњег центра Београда.

Стамбол капију су направили Аустријанци за вријеме своје владавине сјеверном Србијом и Београдом почетком 18. вијека. Легенда каже да је капију подигао Лаудон, који је изградио и ров око ширег Београда назван Лаудонов шанац. Од свих капија, ова је била најчвршће зидана, од тесаног камена и цигле, а имала је и просторије за смјештај војника који су држали стражу.

Кроз Стамбол капију се улазило на три улаза: у средини је био велики пролаз за кола, а са обе стране по један мањи отвор за пjешаке. Пут који је из вароши излазио на Стамбол капију дијелио се одмах на два крака: један је ишао десно ка Теразијама, а други лијево ка Ташмајдану и Палилули, наводи „курир“.

У непосредној близини ове капије, Турци су за вријеме своје страховладе набијали на колац бунтовне Србе, па је читав крај био на веома лошем гласу. Зато и не чуди што је одмах по успостављању српске власти у граду, кнез Михаило наредио рушење Стамбол капије. Уклањање објекта је почело половином априла, а довршено је 19. маја 1866. године. Већ 1868. почела је изградња Народног позоришта, које је ускоро постало симбол овог м,еста, а прича о капији је пала у заборав.