Овај стари српски обичај такође прати маскирање, а обиљежава се чак три пута годишње. Свијет 31. октобра прославља фамозну Ноћ вјештица, која је посвећена келтском паганском божанству. 1. новембра. Келти су обиљежавали почетак Нове године, крај сезоне сунца и наступање периода мрака.

Друиди, келтски свештеници, дан прије своје Нове године – 31. октобар сматралу су Даном мртвих када је граница између овог и оног свијета најлабавија и тог дана изводили важан ритуал. У то вријеме је, како се вјеровало, устајао Шаман – бог мртвих који је одлучивао о судбини душа умрлих у претходној години.

Келтски пагански свештеници градили су огромне ломаче гдје су се људи окупљали како би спалили усјеве и животиње као жртве келтским божанствима. У току прославе носили су костиме, углавном од животињских глава и коже.

У 19. вијеку овај ритуал маскирања раширио се свуда по свијету, па га нажалост можемо видјети чак и данас код наших младих којима је посебно интересантно да тог 31. увече (када се код нас празнују свети апостол Лука и свети Петар Цетињски) одржавају разне журке – маскенбале за “Halloween”.

Како није први пут да Срби забораве своје старе обичаје, а прихвате туђе, данас се ријетко у ком мјесту у Србији може видјети да млади практикују наш празник ког такође карактерише прослава под маскама – такозване Покладе или Мачкаре.

Корјени Поклада су пагански и везани су за обиљежавање култа Сунца. Данас се покладе углавном везују за почетак хришћанског обиљежавања поста, наводи портал Опанак.

Славе се чак три пута годишње, посљедње недјеље пред пост, па тако имамо Божићне покладе, Велике Беле или “сирене” (ускршње) покладе и Петровданске покладе.

Покладе су дан за праштање и весеље. Сматрало се да у период поста треба ући без греха и помирити се са свима са којима смо се посвађали, како би пост започели „очишћени“.

Народна вјеровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вјештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, рецимо бијелим луком или паљењем обредних ватри („олалија“). У Хомољу је постојао обичај прескакања ових ватри и играња око њих. На Косову су неке покладне поворке симболизовале свате Краљевића Марка.

Покладе се састоје од поворки маскираних играча које уз буку и свирку обилазе насеља и изводе различите радње магијско-забавног карактера. Маскиране поворке пјевају, а сељани их даривају месом, сланином, колачима, јајима… Маске су се најчешће правиле од тикве, бундеве, перја, бијелог платна…

Иако се у нашим Покладама, како смо видјели, може наћи све што и у фамозној Ноћи вештица – маскирање, бундеве, даривање слаткишима, паљење ватре… српска омладина радије одлази на журке 31. октобра прослављајући празник Келта ког је Запад злоупотребио да направи још један потрошачки рај за све продавце.

У нашем народу још увијек се памти изрека “Боље земљу продати, него обичај изгубити“. Та реченица је, по свему судећи, остала само старима за памћење.