Трпјела је разне увреде и понижења само да би остала вјерна православљу.

Босиљка Рајачић

Бројни злочини на Косову над српским становништвом остали су међу Србима незапамћени и о њима се веома мало говори. Овај пут ћемо се подсетити Босиљке Рајачић.

Млада Босиљка Рајчић рођена је у Пасјану код Гњилана. Породица Рајчић је поријеклом из околине Крагујевца, одакле се преселила близу Куманова, а затим настанила у Пасјану код Гњилана у 18. веку. Босиљка је имала мирну нарав била је искрена и послушна. Од малих ногу помагала је својој породици у кућним пословима и пословима око стоке, браћи и оцу на пољским радовима и око огрјева за зиму.

Босиљка је била веома лијепа па је за око запала Албанцу из Депца који је одлучио да је отме. У злој намјери је и успио када је са оцем и братом отишла у шуму по дрва у близини Стружина. Албанци су искористили прилику, уграбили дјевојку и одвукли је према Карадаку, пуцајући све вријеме на њеног оца и брата.

У кућу у коју је Босиљка одведена трпјела је увреде и уцјене да прими ислам и да се уда за отмичара. Пошто није хтјела да чује, нису јој дозволили да спава, а забранили су јој да једе или пије. Њен отмичар је све више мучио, сјекао јој је косу, пржио табане, газио и тукао по лицу и слабинама. Чак су јој довели потурчену српкињу која је убјеђивала, а Босиљка јој је кратко одговорила:

„Ја своју вјеру имам. Не треба ми боља, јер је нема. А што се тиче удаје, ја сам већ заручена, ја имам свог заручника. Христос је мој изабраник. Ја само њему припадам, ником другом. Ја се не одричем мога Бога и моје свете вјере, као ти, коју жалим. Тако се не спасава душа, већ се губи.“

Босиљка је била истрајна у својој намјери и трпјела је све гора мучења, облачење у димије и навлачење зара на лице, које је цијепала са себе. Понижен и посустао, њен отмичар је одлучио да погуби дјевојку.

Позвао је два своја рођака, са којима је изнемоглу дјевојку одвукао коњем до реке Лапушнице, гдје су је изболи ножевима, а након тога јој комадали тијело.

Турске власти су дозволиле Босиљкиној родбини и осталим Пасјанцима да сахране дјевојку, поред старе цркве, а касније приликом обнове, њени посмртни остаци узидани су у цркву Светог Преображења у Пасјану.

Извор: Српска историја