Прве Олимпијске игре модерног доба одржане су 1896. године у Атини, а иако Србија није имала свог спортског представника, била је у самом центру пажње овог величанственог догађаја, а интонирана је и српска химна.

Прве Олимпијске игре модерног доба одржане су 1896. године у Атини

Мада званично није учествовала у такмичарском дијелу прве највеће свјетске смотре спорта, играма је присуствовао краљ Србије Александар Обреновић на позив грчког владара Ђорђа Првог.

Француз Пјер Кубертен ријешио је да крајем 19. вијека покрене нови Олимпијски покрет, а у томе, упркос слабо прихваћеном спортском стилу живота, добио је подршку тада младог, двадесетогодишњег монарха.

Александар је био једини владар који се нашао на свечаном отварању првих модерних Олимпијских игара, уз домаћина, грчког краља Ђорђа.

Том приликом интонирана је и српска химна „Боже правде“, а тог детаља сјећао се и деценијама касније чувени војвода Живојин Мишић, који је такође био у Атини, у својству ађутанта посљедњег Обреновића.

Част која је приређена Александру одушевила је и грчке медије, који су данима писали о томе, стављајући сам спорт у други план. О свему најбоље свједочи стих који се орио на самом борилишту: „Живјели Срби и Грци, живјеле Олимпијске игре дедова и очева наших и игре потомака наших“.