Иако цркве данас начелно заговарају слогу и међусобну сарадњу у прошлости то баш и није било тако. Током освајања територија, нарочити страх постојао је од скрнављења мошти светитеља од стране „невјерника”.

Венеција

Зато се у прошлости, још и прије раскола хришћанских цркви, а нарочито послије, дио великодостојника залагао за пренос највећих хришћанских реликвија са Истока, гдје су напади војски других религија били чешћи, на Запад гдје би оне могле да се „с дужним поштовањем” чувају. Ако којим случајем то донесе и одговарајућу финансијску корист и престиж цркви, био би то само показатељ да је Божија воља правилно испуњена.

Тако је у историји забиљежен и један, за цркву, прилично невјероватан феномен – „света крађа”, на латинском „furta sacra”. Ријеч је о „оправданим” случајевима крађе тј. преноса моштију светитеља из надлежности једне цркве у надлежност друге.

Прича иде овако – неком вјернику у сну би се указао светитељ и рекао му како није срећан мјестом на коме се налази његово земаљско тијело и жели да буде пренет негдје другдје.

Како се обично, црква која има мошти не би добровољно одрекла реликвија, прибјегавало се ангажовању трговаца који би онда, уз обећање Божије милости и још више, богате награде, кришом преносили мошти преко пола свијета у окриље друге цркве.

Један од најпознатијих случајева „свете крађе” свакако је пренос моштију Светог Марка из Александрије у Венецију гдје се и данас налазе. Трговцима из тог града у сну се јавио Свети Марко и рекао им да жели да његово смртно тијело буде у њиховом граду. Они су се тада упутили у Александрију и из тамошње цркве украли мошти.

Како је Александрија у том тренутку била под управом муслимана, легенда каже да су трговци мошти свеца сакрили под свињско месо које су превозили. Једном када је контрола наишла, исламски цариници нису хтјели да дирају овај товар и тако је Свети Марко завршио у Венецији.

Слична судбина задесила је и земаљске остатке Светог Николе које су, у вријеме турских освајања, највјероватније украли италијански пирати и из Мира у Малој Азији и пренијели у Бари у Италији гдје се и данас налазе. На дан 22. маја хришћанство прославља помен на Пренос моштију Светог Николаја.