“Житије деспота Стефана Лазаревића” Константина Филозофа настало је између 1433. и 1439. године.

Иако је у основи писано према житијној шеми, ово житије представља прелазак од хагиографске (животи светаца) ка историјској биографији, која обилује подацима, личностима, догађајима, те доноси живу слику времена које описује кроз живот главног јунака.

Оно што би могло данас бити занимљиво је како је Константин Филозоф описао у овом Житију Србију и Србе: И ова земља, не само да слична оној обећаној точи мед и млијеко, но као да је у себе примила и везала четири времена и ваздух, и из себе их даје осталима. Јер у цијелој васељени не може се наћи земља да има сва добра сабрана у једно и на све стране, но имају нека добра дијелом, и само на неким мјестима, на истоку дакле и западу, сјеверу и југу, као што говораху земаљски посматрачи и као што видесмо. А ова је пуна сваких добара, да и по писању неких географија шаље ваздух западу и Јелиспонту: јер ту дан има 15 часова, и примивши тај број, оно што претиче одилази ка сјеверу, ка истоку и југу, у крајеве гдје су кратки дани, а исто тако и у неке пределе гдје је корен добара пожељан, и гдје су тога лишени.

Јер лишене су земље, на пример на југу, гдје је 40-дневна жетва и ноћу је тама, или у сјеверним гдје је слично 40 дана и ноћи свјетлост, или гдје су земље снежне и опет друге безводне, а друге ненасељене по Јову (Јоиљ 2,20). Дакле, без сваког спора има добар ваздух и складан састав у свему. И пошто се дрво познаје по плоду (Мт. 12,32) и човјек по дјелима, по плоду и дјелима описаћемо ову земљу. Треба прије свега говорити о оном што је најпотребније, тј. о злату, а уједно и о сребру, а њихови извори (тј. рудници) скупоцјени и плодни, који све више расту, уколико се више црпу, као што и извори који се исцрпљавају све слађи бивају. И гдје се дакле на истоку и западу може наћи таково и толико богатство? Ваистину нигдје. И да се не заморимо продужењем причања, доста је означити узрок, наводе Новости.

Такође засађени су многи виногради, нигдје тако без великих трудова, као у овој земљи, изобилујући у сјемену и саду и плодовима. Тамо су изводи ријека и студенаца и сагласности предјела једнога са другим и слике љепоте, тако да једни предијели превазилазе друге красотом и плодовитошћу. А када земљу оставља зима и рђаво вријеме и када се приближује љето, ваздух је добро растворен и красан, као што неко истинито рече да је видео овога премного, а да се нигдје не може нанћи боље.

Потребно је казати и о птицама и свему осталом, што Господ предаде, као зелење влата за храну људима, а тога свега има ту у изобиљу свуда, као нигдје у другим земљама. Јер дају храну и у изобиљу, не само пустим земљама него и насељеним, множину свега плодоноснога (биљака, дрвећа), риба и свега потребног, које Господ предаде људима у насладу изобиља, и све што покори Творац под ноге њихове.

Ако ко помисли и на заштићеност те земље, она је утврђена превисоким горама, таквим градовима, какви се по многим крајевима у малом броју једва могу наћи. Преизванредни су сваким узвишењем и утврђењем, а снабдевени су водама, која се назива весеље градовима.

Житије деспота Стефана Лазаревића, од Константина Филозофа пренето из “Старе српске биографије”, Просвета, Београд, 1968.