Оно што није записано у књигама, оно што се преноси усменим предањима, с временом изблиједи и негдје се загубе сјећања. Много је српских светиња о којима нико не пише и којима је вријеме прекрило траг. Премало је данас Срба који имају знање о нашим Светињама које су остале на просторима данашње Румуније.

КАКО РУМУНИ ФАЛСИФИКУЈУ СРПСКУ ИСТОРИЈУ

Румуни су „педантни“ и обрисали су све трагове српског постојања на тим просторима. Многи кажу „Румуни једини нису вршили геноцид над Србима“. Вршили су и те како злочине над Србима, и у другом рату су то радили, само нам је то замагљено оним страшнијим геноцидом који су вршили Хрвати над српским народом у НДХ.

Постоји и она друга врста геноцида који се зове „Културни геноцид“, када се обришу сви трагови постојања и присуства једног народа на одређеним просторима. У Темишвару је нпр. прије 15 година живјело више од 35 000 Срба, а данас их нема више од 3000. Гдје је нестао тај српски народ? „Асимилирали су га“! Све православне храмове на просторима данашње Румуније градиле су српске породице Бранковић-Басара. Један од најљепших манастира Манастир Хорезу или Манастир Хурези, основао је Константин Бранковић 1690. године, војвода Влашке, а касније проглашен свецем. Румуни његово име пишу Constantin Brâncoveanu, а ни у једном спису, ни у једном документу нису се удостојили да напишу његово српско поријекло, објавила је Српска историја
наводе Ђорђа Петковића.
Овако то раде Румуни:
​Манастир Хорезу или Манастир Хурези основао је 1690. године принц Kонстантин Бранковиану у граду Хорезу, Влашка, у Румунији. Сматра се да је ремек-дјело “Бранковианског стила”, познат по својој архитектонској чистости и равнотежи, богатству његових детаља, њеном третирању вјерских композиција, његовим славним портретима и његовим украшеним декоративним дјелима.
Стил Бранковиан, који се може наћи у неколико других цркава и манастира у Влашкој, једини је истински и оригиналан румунски стил и назван је “умјетност Бранковиана” по имену владара који је у вријеме трајних битака између светских сила, културни развој земље поставио изнад свега и постао је циљ његовог живота.

Дакле Бранковићев стил је једини истински и оригинални ”румунски” стил.
Нажалост нису Бранковићи једини које је прекрила прашина заборава.