„Југословенска криза је близу врхунца; све што је зла и неваљала дигло се и узаврело”, дио је писма које је Иво Андрић упутио Зденки Марковић („Андрићева писма Зденки Марковић”) и један од многих докумената којима је Душан Глишовић посветио пажњу у студији „Иво Андрић. Историја и политика” („Службени гласник”). Поднаслов је „Прилог проучавању југословенских и српских политичких и културних односа са Њемачком, Аустро-Угарском и Аустријом” а књига на 318 страна садржи поглавља; „Писмо из 1920. године”, „Покушај злоупотребе Андрића у Хладном рату”, „Цитати Андрићевих дјела у говорима њемачких и аустријских политичара” и „Посланик у Берлину као књижевни лик”.

Иво Андрић

Књига обухвата различиту документарну грађу па и, примјерице, изјаву коју је дао „Политици” 1952. г. поводом наименовања Степинца за кардинала када је, између осталог, казао:

„И раније, а нарочито у тешком времену између 1941. и 1945. године, чињени су у нашој земљи у име вјере и под плаштом вјере, а у интересу туђина завојевача, братоубилачки злочини. Та је чињеница исувише добро позната и у нашој земљи и изван ње. Тим злочинима виша католичка хијерархија не само да се није одупрла, него их је добрим дијелом или помагала. И нема тих софизама ни таквих звучних титула којима би се ти злочини могли сакрити или заташкати”.

Иза Андрића остала богата списатељска грађа.

Факсимилом приче Иве Андрића „Лаж” објављеној у листу „Борба” (1958.) почиње поглавље „Покушај злоупотребе Андрића у Хладном рату “ гдје се наводе написи у страној штампи, писање о поређењу Пастернака с Андрићем, Титове активности, даје преглед прилика у земљи и свијету…, подсјећа у свом тексту Блиц.

Инспиративну фактографију заступљену у књизи прате ауторова виђења с којима се читалац може сложити или не.