Професор Ненад Кецмановић поручио је данас да би се историја Републике Српске могла посматрати и као историја борбе за уставност и законитост.

Ненад Кецмановић

Говорећи на трибини „Тридесет година од доношења првог Устава Републике Српске: Словом Устава против злодуха укидања Српске“, он је указао да је Српска дијелом настала и као српски одговор на кршење одредбе о „Савјету за националну равноправност“ у Скупштини СР БиХ.

– На даноноћном засједању са 14. на 15. октобар 1991. године коалиција полумјесеца и шаховнице надгласала је српске посланике. Као одговор, формирали су Скупштину српског народа, одржали су плебисцит, прогласили Републику, те као круну свега и Устав Републике Српске. Овај први Устав није престао да важи у Дејтону, него је прилагођен појединим одредбама Дејтонског споразума – подсјетио је Кецмановић.

Према његовим ријечима, тако је успостављен континуитет, који није прекинут ни каснијим антиуставним насиљем високих представника и иностраних судија јер, како је нагласио, народ у Српској и његови представници нису током минулих деценија заборавили шта им је бесправно одузето и водили су политичку борбу да отето врате.

– На 30. рођендан Устава прве уставне надлежности су, ево, успјели да врате – закључио је Кецмановић.