Предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић гостујући на Федералној телевизији изјавио је да у опозицији Републике Српске види трачак наде.

Додик, Комшић, Џаферовић, Изетбеговић

Комшић је подржао политику Мирка Шаровића, а политику Милорада Додика назвао ирационалном. Додао је да је сигуран да ово што ради Милорад Додик може бити погубно за Републику Српску.

Реакције које је изазвао јучерашњи догађај у Предсједништву БиХ када је Милорад Додик унио хармонику и запјевао одјекнуо је у Федерацији. С обзиром да Федерално Сарајево и медији овај потез доживљавају као директан удар на заједничке институције не чуде негативне реакције.

Подсјетимо, само прије неколико дана Бакир Изетбеговић био је у посјети Бањој Луци гдје се састао са представницима своје странке. Дан је искористио да се прошета Господском улицом и поразговара с грађанима. Да је Република Српска гостољубива и да све једнако прихвата говори и чињеница да је дан прошао без инцидената и проблема.

Док је Изетбеговић слободно шетао Господском за то вријеме Милорад Додик је изнио податке у којима се наводи да у Републици Српској живи 14 посто Бошњака који живе нормалне животе као и сви остали грађани, што не би могло да се каже за Сарајево у којем “за разлику од Изетбеговића не бих могао да окупим толико Срба на један састанак, колико он може окупити Бошњака у Републици Српској јер их тамо нема, што опет говори о карактеру Федерације и њеног главног града након ратних збивања деведесетих година”, рекао је Додик.

Зашто онда изненађује јучерашњи Додиков потез у згради Предсједништва БиХ?
Уколико говоримо о БиХ и заједничким институвцијама зашто је онда проблем да представници једног народа чувају своју традицију. Овај пут све народе на то је подсјетио Милорад Додик, а овакав потез никад раније није забиљежен од стране његових претходника.

Да ли је то оно што смета Џаферовићу, Комшићу и осталим представницима политичког Сарајева укључујући и главног идеолога сарајевске политике Бакира Изетбеговића?

Комшић се залаже за политику Мирка Шаровића, која подсјетимо у прошлости није донијела повољне резултате за српски народ. Држање стране опозицији не изненађује с обзиром да је политика опозиције у Српској наклоњена Сарајеву.

У овом политичком сукобу с лидером СНСД-а опозиција није бирала а средства, па тако за сараднике бира политичке лидере из Сарајева, а не из Републике Српске.
Да ли Комшић поручује да опозиција представља продужену руку Федералног Сарајева кроз које намећу своје тежње и политичку похлепе остаје да видимо.

Аутор: Уредник