18/12/2021
Крсна слава
Нажалост, временом су се обичаји потпуно преокренули, па постоји много заблуда и слави се на погрешан начин, па би ваљало кренути од самог почетка и подсјетити се како се слава прославља према црквеним и традиционалним обичајима, преноси Стил.
Прослава крсне славе остала је једина непрекинута традиција код Срба још од времена покрштавања па до данас.
Прије примања хришћанства, Срби су били многобожачки народ. Поред врховног бога Перуна, кога су сви поштовали, сваки дом је имао своје “домаће” божанство. По природи сентиментални и везани за домаће навике и обичаје, након сусрета са хришћанством, Срби су се најтеже одрицали тих божанстава.
У народним обичајима промијенило се много тога, али се слава очувала као највећа светиња нашег народа.
Крсна слава преноси се са кољена на кољено, са оца на сина, док жене удајом узимају мужевљеву славу. За људе са истом славом раније се знало да потичу од истог претка, али временом и расељавањем, ово правило је престало да важи.
Уколико синови живе са оцем, славе сви заједно. Али, када се син ожени, оснује своју породицу и одсели из родитељске куће, треба да почне да слави славу у свом новом дому. Погрешно је мишљење и изговор “Отац ми је жив, он слави”. Чим неко живи засебно, треба да прославља славу у свом дому, јер је крсна слава заштитник домаћег огњишта и Божји благослов за укућане, а нарочито за ђецу.
Прве године када се син одсели, он долази код оца на славу. Кад се славски колач исјече, отац из десне руке даје сину четвртину колача, пољубе се, честитају један другом, а син тај колач носи у свој дом, дијели га са породицом и наредне године слави у свом дому.
Неколико дана пред славу, у дому почињу припреме, како би се светац заштитник прославио што свечаније. Кућа се распрема и чисти, укућани купују по нешто ново од ођеће, нарочито за ђецу, да се баш тог дана “понове”. У кући треба да је свечана атмосфера и ведро расположење.
Свећење водице обавља парохијски свештеник, а за ову прилику, домаћица припрема једну посуду са водом, букет босиљка, малу свијећу, кадионицу са брикетом и тамјаном, и списак укућана. Све ово се поставља на сто у соби у којој се налази икона. Добро би било да сви укућани буду присутни кад се свети водица, и то је разлог због којег се свештеник раније најављује. Кад се водица освети, сви укућани треба да попију по мало, а остатак се користи за прављење славског колача.
Најважније је да за славу спремите славски колач, жито, свијећу и црно вино. Заблуда је да се за славу подразумијева велики ручак. Припремају се ове обавезне 4 ствари, а све остало је ствар избора, могућности и жеље.
Дан уочи славе, домаћица куће мијеси колач од чистог пшеничног брашна, у који се додаје мало богојављенске и освећене водице пред славу. Колач се украшава разним украсима од простог тијеста (брашно и вода). на централном дијелу треба да се нађе украс са симболом ИСХС (Исус Христос побјеђује).
Славски колач заправо симболише Христа, који је хљеб живота, а вино којим се колач прелива приликом освештавања означава Христову крв, која је текла из његових рана. Одмах након освештавања, укућани узимају по комадић колача, а затим га сијеку и служе другим гостима уз ручак.
За славу треба купити већу воштану свијећу, која се поставља у свијећњак и посебно украшава. Пали се на дан славе, прије сјечења колача (уколико се обавља у кући). Домаћин се прекрсти, изговори молитву и упали свијећу шибицом. Свећа и њен пламен симболизују свјетлост науке Христове.
Свијећа треба да гори цијелог дана, а гаси се на сљедећи начин: Домаћин се прексти, узме чашу са вином, из ње захвати једну кашичицу и излије вино на фитиљ. Свијећа ће се полако угасити, а затим је треба однијети пред икону или на неко друго свечано мјесто у кући, гђе треба да стоји до славе наредне године. Може се палити приликом заједничких молитви у кући.
Уочи славе, домаћица припрема кољиво или панаију, односно славско жито. Жито се спрема од чистог и отребљеног зрна пшенице у чистој води. Затим се циједи и меље, а ради љепшег укуса, додају се мљевени ораси и мљевени шећер. Славско жито се затим пребацује у лиепу, ниску чинијицу, лијепо се обликује и украшава такође орасима и шећером. Приликом освештавања колача, носи се и жито – у средину се ставља и пали свјећица, жито се такође прелива вином у облику крста, а затим се свјећица вади. На њено мјесто можете да ставите неки цвијет.
Исто као и славским колачем, славским житом се такође прво служе укућани, а затим и гости. Према традицији, жито служи домаћица или кћерка, а носи га на послужавнику заједно са чашом вина и чистим кашичицама. Ипак, вино није неопходно, јер је жито њиме већ преливено, па се може носити вода.
Славско жито се кува и приноси у славу Божију и част светитеља који се прославља, за здравље и напредак укућана, као и за покој душа преминулих у том дому. Пшеница је у хришћанству симбол вјечног живота – смрти или васкрсења, јер када се сије, зрно пшенице умире и клија, али се из њега рађа нови живот који доноси стоструки род.
У неким крајевима развила се погрешна навика да се жито не спрема за Аранђеловдан, Гавриловдан и Светог Илију, јер ти свеци су “живи”, како кажу у тим крајевима. Прије свега, сви свеци су живи и од Бога прослављени. Значи, за све славе треба спремати жито. Наши манастири и цркве који славе светог Архангела Михаила или светог Илију, припремају жито и то мора бити примјер како треба радити, јер се традиција и обичаји у цркви чувају неповријеђени. Неприпремање жита, и поред упозорења цркве, може се у том случају сматрати чак и гријехом.
У нашем народу сачуван је један лијеп обичај, дворење славе. Наиме, домаћин, на дан славе, обучен у свечано ођело, гологлав, ведар и расположен, дочекује госте и цијели дан не сједа док свијећа гори. Не сједа из поштовања према светитељу кога тога дана слави и који је главни гост у његовој кући, и он стоји пред њим као у цркви на молитви. Уколико је домаћин у старијим годинама и физички није у стању да престоји цијели дан, по његовом допуштењу славу двори неко од млађих мушкараца, син или унук. Он уједно брине о послужењу и распореду гостију и о свему што доприноси да се гости осјећају пријатно и расположено. Домаћин на исти начин испраћа госте, са жељом да се догодине опет састану у још бољем здрављу и расположењу.
Поред набројанога што чини славу: славски колач, славско жито, свијећа и вино, по нашем народном обичају домаћин припрема славски ручак који се обавља на дан славе. У неким крајевима се припрема и вечера уочи славе, на коју долазе гости, и то се зове навечерје празника. Негђе се слави и други, па чак, и трећи дан славе. Одсуство вјеронауке условило је да се слава претворила скоро искључиво у славску гозбу, на којој, нити домаћин, нити гости знају о правом смислу и суштини славе, па чак ништа ни о светитељу који се слави. Пошто се то претворило, дакле, у обилну гозбу, сиромашније породице данас нису у стању да финансијски издрже толики трошак. Подвлачимо поново овђе, да је слава прије свега духовни догађај и доживљај уз оно што је неопходно за сам обред резања колача, а све остало је ствар воље и могућности сваке породице.
Овђе ваља упозорити на још један погубан и штетан обичај, који се полако из неупућености у неким нашим крајевима, увлачи у наш народ. Наиме, када нека слава падне уз пост, или у сриједу или петак, на примјер Никољдан, који је увијек у Божићном посту, тај дан се обавезно пости, без обзира да ли породица из неких разлога не пости тај пост. Спремати мрсну храну за славу је велики и погубни гријех ако је пост. Боље је не славити, него правити јавну саблазан и наводити на гријех друге (госте) да мрсе на велики празник у вријеме када црква наређује пост.
Кад слава падне у сриједу или петак, а није пост, гозба и мрсни славски ручак може се одложити за наредни дан. Погрешно је, како то неки чине, на дан славе када је пост, “приказати” на трпези мало рибе и посне хране, а послије постављати и служити мрсну храну. То је својеврсно лицемерје и није достојно хришћанина, Србина и православца, погово када се зна да се може чак љепше и јефтиније припремити ручак од рибе и посне хране. Постоји, чак и кувар са рецептима за припремање посних јела, кога би требало да користе домаћице које припремају посну славу, преноси Стил.
07/12/2025
10/11/2024
