НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

ЛЕГЕНДА И ИСТИНА: Након овог догађаја ЦИЈЕЛА ЕВРОПА ЈЕ ПРИЧАЛА О СРБИЈИ, а ево ЗАШТО

25/08/2021

Пошто је на Скупштини устаничких старjешина у Смедереву крајем 1805. године, обзнањено да ће се устанак проширити на све сусједне турске области и да се међу устанике примају избјеглице из околних неослобођених области, почетком 1806. године, по Kарађорђевом наређењу, у Делиграду је изграђено устаничко утврђење ради одбране јужног моравског правца.

 

ЛЕГЕНДА И ИСТИНА

ЛЕГЕНДА И ИСТИНА

 

Делиградско утврђење налазило се на пола пута између Алексинца и Ражња, на улазу у Ђуниски теснац, између Дреновачког потока и Мораве, куда је пролазио Цариградски друм.

У почетку је био подигнут само један шанац, да би их на крају било девет око вјешто распоређењих земљаних утврђења, од четири бастиона за топове и двије гвоздене капије. Сва утврђења су била добро снабдјевена храном, водом, муницијом и четири топа скинута са Смедеревске тврђаве, тако да су могла дуго да опстану у опсади.

Ово утврђење је било огромна препрека турском надирању низ Мораву и непријатељ је то знао. Зато је Ибрахим-паша, командант турске војске, 16. јуна 1806. године наредио напад на Делиград.

Бој за понос

Око 6.000 Турака сукобило се са 5.000 устаника под командом Петра Добрињца. Борбе су вођене неколико недјеља, али су и ровови и српски борци издржали.

Почетком септембра у помоћ им је коначно стигао одред војске под командом Станоја Главаша. До краја боја је ратовало 55.000 турских војника против 37.000 српских бораца.

Ојачани, Срби су успјели да пробију блокаду и натјерају турску војску на повлачење ка Алексинцу. Послије ове побједе, српски устаници су кренули у противофанзиву. Од тог судбоносног дана и величанствене побједе прошло је тачно 213 година.

Ова побједа Kарађорђевих устаника надалеко је одјекнула. Народ који је до тог тренутка добар дио Европе сматрао варварским и имао мало разумијевања за његову жељу за слободном побиједио је моћну османлијску војску и организовано настављао отпор.

Велика борба српског народа за коначно ослобађање од турске власти тако је почела. Непријатељи су схватили да са Србима неће бити лако. Европске силе да се на ову балканску земљу, колико год мала била, ипак схватиле може рачунати.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести