НОВОСТИ

КЛАЛИ ИХ СРБОСЈЕЦИМА, УБИЈАЛИ СЈЕКИРАМА, МАЉЕВИМА И ЧЕКИЋИМА, ШИЛА ЗАБАДАЛИ У СРЦЕ Мјесто геноцида и најмонструознијих злочина над Србима у историји човечанства |

Титова правда! Убица двојице полицајаца стријељан па сахрањен у врећи у необиљеженом гробу! |

ПОГИНУЛО ПОЛА ЧЕТЕ У ЈЕДНОМ ДАНУ Брат му убијен у 38 години, син и кћерка који га нису ни запамтили |

СА 15 ГОДИНА ГЛЕДАО КАКО УБИЈАЈУ 300 ЉУДИ! Језива исповјест учесника Другог свјетског рата, открио стравичне детаље! |

ОВО ЈЕ НАЈВЕЋИ РАТНИ ПЛИЈЕН СРБИЈЕ У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ! Брод којим је започет рат служио у четири војске и још постоји! |

Тајна скривена у пјесми “Не ломите ми багрење”: Сви мисле да је о Косову, али њено значење је дубље |

ПЕТ ЗАБЛУДА О СРПСКИМ ПИСЦИМА Иво Андрић није добио Нобела за роман “На Дрини ћуприја”, Бранко Ћопић нема мост у Београду, њега је убила прејака ријеч… |

ЖИВИ БАЧЕНИ У ЈАМУ Усташе покољем угасиле 54 српске породице |

КНЕЗ КОЈИ ЈЕ БИО СЛИКА И ПРИЛИКА ВЕЛИКОГ ВОЖДА Имао више од 40 двобоја, али је од њега и метак бјежао! |

Фреску Плавог анђела чија надземаљска љепота засењује све, опјевао је Бранко Миљковић |

ЛЕГЕНДА И ИСТИНА: Након овог догађаја ЦИЈЕЛА ЕВРОПА ЈЕ ПРИЧАЛА О СРБИЈИ, а ево ЗАШТО

25/08/2021

Пошто је на Скупштини устаничких старjешина у Смедереву крајем 1805. године, обзнањено да ће се устанак проширити на све сусједне турске области и да се међу устанике примају избјеглице из околних неослобођених области, почетком 1806. године, по Kарађорђевом наређењу, у Делиграду је изграђено устаничко утврђење ради одбране јужног моравског правца.

 

ЛЕГЕНДА И ИСТИНА

ЛЕГЕНДА И ИСТИНА

 

Делиградско утврђење налазило се на пола пута између Алексинца и Ражња, на улазу у Ђуниски теснац, између Дреновачког потока и Мораве, куда је пролазио Цариградски друм.

У почетку је био подигнут само један шанац, да би их на крају било девет око вјешто распоређењих земљаних утврђења, од четири бастиона за топове и двије гвоздене капије. Сва утврђења су била добро снабдјевена храном, водом, муницијом и четири топа скинута са Смедеревске тврђаве, тако да су могла дуго да опстану у опсади.

Ово утврђење је било огромна препрека турском надирању низ Мораву и непријатељ је то знао. Зато је Ибрахим-паша, командант турске војске, 16. јуна 1806. године наредио напад на Делиград.

Бој за понос

Око 6.000 Турака сукобило се са 5.000 устаника под командом Петра Добрињца. Борбе су вођене неколико недјеља, али су и ровови и српски борци издржали.

Почетком септембра у помоћ им је коначно стигао одред војске под командом Станоја Главаша. До краја боја је ратовало 55.000 турских војника против 37.000 српских бораца.

Ојачани, Срби су успјели да пробију блокаду и натјерају турску војску на повлачење ка Алексинцу. Послије ове побједе, српски устаници су кренули у противофанзиву. Од тог судбоносног дана и величанствене побједе прошло је тачно 213 година.

Ова побједа Kарађорђевих устаника надалеко је одјекнула. Народ који је до тог тренутка добар дио Европе сматрао варварским и имао мало разумијевања за његову жељу за слободном побиједио је моћну османлијску војску и организовано настављао отпор.

Велика борба српског народа за коначно ослобађање од турске власти тако је почела. Непријатељи су схватили да са Србима неће бити лако. Европске силе да се на ову балканску земљу, колико год мала била, ипак схватиле може рачунати.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести