НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи

20/08/2026

Мехмед Меша Селимовић (Тузла, 26. априла 1910 – Београд, 11. јули 1982) је био српски писац муслиманске вјероисповести. У родном граду завршио је основну школу и гимназију.

Након завршеног факултета, радио је као професор Грађанске школе, а послије бива постављен за суплента у Реалној гимназији. У првим годинама рата хапсе га због сарадње са Народноослободилачким покретом.

У мају 1943. прелази на ослобођену територију и постаје члан комунистичке партије. Од 1944. године прелази у Београд гдје се бави значајним политичким и културним делатностима. Од 1947. живи и ради у Сарајеву, све до 1971. када се опет враћа за Београд, гдје и умире 11. јула 1982. године.

Касно је сјећања, узалуд се јављате, бескорисне су ваше немоћне утјехе и подсјећања на оно што је могло да буде, јер што није било, није ни могло да буде. А увијек изгледа лијепо оно што се није остварило. Ви сте варка која рађа незадовољство, варка коју не могу и не желим да отјерам, јер ме разоружава и тихом тугом брани од патње.

Не мијењај своју природу. Неки јуре за срећом, други је стварају. Када ти живот створи хиљаду разлога за плакање, покажи му да имаш хиљаду разлога за осмјех, наводи Опанак.

Требало би убијати прошлост са сваким даном што се угаси. Избрисати је како не би бољела. Лакше би се подносио дан што траје, не би се мјерио оним што више не постоји.

Тако је боље, без слатких ријечи, без празног смијешка, без варања. Све је лијепо док ништа не тражимо, а пријатеље је опасно искушавати. Човјек је вијеран само себи.

Добар човјек види доброту у свакоме, а лош види у свему зло.

Лакше је наговорити људе на зло и мржњу него на добро и љубав. Зло је привлачно, и ближе је људској природи. За добро и љубав треба израсти, треба се помучити.

Чудан свијет, оговара те а воли, љуби те у образ, а мрзи те, исмијава племенита дјела а памти их кроз многе пасове, живи и надом и севапом и не знаш шта надјача и када.

Љубав је ваљда једина ствар на свијету коју не треба објашњавати, ни тражити јој разлог.

Коментари

0

Пошаљи коментар

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести