Презиме је за Србе увијек било „породично име”, оно које показује поријекло, припадност, неког древног претка који је данас удаљеним људима био заједнички. Већина српских презимена препознатљива је по суфиксу -ић. Процјењује се да се око две трећине српских презимена завршава овако.

Презимена

Већина је настала по мушком претку – патроними, мада има и презимена која поријекло воде од нека давне прабаке – матроними. Има и оних која су означавала лични изглед или карактер, али и надимак и бивше мјесто боравка и занимање. Тако долази до тога да велики број породица носи иста презимена, иако уопште нису у међусобном сродству.

Настанак данашњих презимена у Србији везује се за кнеза Александра Карађорђевића који је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајним прецима. Ипак, захваљујући сачуваним манастирским, царским и краљевским повељама и списима из прошлости, прије свега из Средњег вијека, данас знамо да су се и наши преци презивали слично као и ми данас.

Ово су нека од најстаријих презимена са наших простора:

Дивац – води порекло од речи “див”, значи син Дива. Дивци се налазе у документима још у 15. вијеку.

Шавчићи, Богдановићи, Побратовићи, Станићи и Срезојевићи – помињу се у Дечанској хрисовуљи (повељи) из 1330. године којом је краљ Стефан Дечански дио својих посједа поклонио манастиру. На њој су пописане породице које су живјеле на том посједу у неким случајевима и генерацијама уназад, објавио је портал Дневно.

Брајић, Добромировић, Славојевић, Весељковић – помињу се у истој повељи из 14. вијека.

Ту су још и…

Калуђеровић, Епископовић – помињу се у Призренској повељи, вјероватно у вези са прецима који су били монаси или неки црквени великодостојници.

Мартић, Радојевић, Ивановић, Љубишић – срећу се на више мјеста у дубровачким архивама током цијелог средњег вијека.

Бранковић, Лазаревић, Љубић, Војновић, Немањић – носили су их неки од најзначајнијих српских средњовјековних великаша.

Закључно са овим презименима –

Дракулић – настало од ријечи “дракул” – змај. Презиме се користи у Србији још од 11. вијека и нема везе са познатим грофом из Румуније.

Даниловић – настало од неког претка који се звао Данило, што је наша варијанта библијског пророка Данијела.

Караџић, Вукотић, Грдинић – изузетно стара српска презимена сачувана у крајевима гдје су јаке биле родовске заједнице попут Црне Горе и Херцеговине.