Директор „Службеног гласника“ Јелена Триван одбацила је критике на рачун те издавачке куће због објављивања књиге „Успон једне идеје“, која говори о историји Републике Српске, њеном настанку и опстанку и борби за очување Дејтонског споразума, као и о улози српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика у томе.

Јелена Триван

Коментаришући оптужбе саговорника листа „Данас“ да је књига „отровна“ и да изврће историјске чињенице, Триванова узвраћа поруком да свако може да тумачи историју на свој начин, али да не може да је прекраја и износи неаргументоване критике, коментаришући нешто што није ни прочитао.

„Они који нападају `Службени гласник` због књиге `Успон једне идеје` осуђују то дело и тврде да је то Додикова књига, али је јасно да је нису ни прочитали. Да јесу, видели би да је то књига о историји Републике Српске, као и да аутор није Додик, већ да су то академик Ненад Кецмановић и универзитетски професори Александар Врањеш и Жељко Будимир“, рекла је Триванова за Телевизију „Пинк“.

Према њеним ријечима, књига говори о историји једне идеје, којој припадаи прича о Дејтонском споразуму, као и о одбрани дејтонских начела.

„То је допринијело да Република Српска стигне довде где је данас. Књигом су обухваћени успони и падови те идеје, јер је било и једнога и другога. Суштина је у томе да је ово књига о историјским чињеницама везаним за настанак и опстанак Републике Српске“, нагласила је Триванова.

Она се, како каже, неће противити томе да неко од критичара дјела које нису ни прочитали, сам напише другу књигу и њоме, умјесто три реченице у новинама или у једном твиту, оповргне историјско истраживање на више од хиљаду страна, које су спровели аутори дјела „Успон једне идеје“.

Књига „Успон једне идеје – Слобода и самосталност Републике Српске и улога Милорада Додика“ објављена је недавно у издању „Службеног гласника“.

Ријеч је о политиколошкој студији која прати вишегенерацијски континуитет идеје о слободи и самосталности српског народа на простору БиХ, а у том контексту и Додиков допринос сазријевању и реализацији те идеје током протекле двије деценије.

У предговору књиге наведено је да књига представља сажет, али богато документован резиме тежњи Срба између Дрине и Савеза очувању идентитета и постизању самосталности од позних османских времена до постдејтонског периода.

„Све ове периоде чврсто повезује континуитет историјских тежњи српског народа на простору БиХ за остварење легитимних права на слободу и самосталност, али и непрекидна нит ненаклоности, зловоље, па и отворених непријатељстава спољних фактора према тој тежњи“, наведено је у предговору књиге.