Након 12 година од смрти највољенијег српског патријарха, Павла, главна медицинска сестра централних апартмана на Војномедицинској академији у Београду Мара Тешић за Објектив је одлучила да проговори о посљедњим данима живота Његове светости.

Ово су посљедње ријечи патријарха Павла

Како наводи ова пожртвована медицинска радница која је током свог дугогодишњег искуства у раду са пацијентима добила и орден, за њу су највеће награде познанства са патријархом Павлом, као и патријархом Иринејом и Германом.

– За вријеме боравка Његове светости, на ВМА је подигнута мала црквица у којој је боравио када год је могао. Једног дана, у току празника, мој задатак требало је да буде да га одведем у цркву. Ипак, нашла сам се пред тјескобом коју је, без ријечи, успио да ријеши само он – почиње причу саговорница.

Како истиче, патријарх Павле је осјећао друге око себе, тачно је знао како да другима олакша муке.

– Требало је да га пресвучем, ставим у колица и спустим доле у црквицу. Међутим, мени је било толико жао да га у таквом стању помјерам јер је заиста био немоћан и болестан. Била сам у жестокој дилеми како да одлучим да га не одведем у цркву када је то човјек који је цио живот посветио вјери и молитви. У тој својој дилеми пришла сам кревету и нисам ни изговорила цијелу реченицу, а он, увијек је знао са којим мислима долазим код њега. Пољубила сам му руку и рекла сам му:

– Ваша светости, помозите ми у намјери да ријешим своју дилему. А он је рекао само: „Немојте ме, Маро, уморан сам.” То је било посљедње, услиједио је крај – наводи медицинска сестра посљедње ријечи 44. поглавара Српске православне цркве.