19/09/2022
– Жао ми је што Српска већ није „распаковала“ тај Уставни суд БиХ – рекао је Поповић Срни коментаришући најаву да ће овај суд у четвртак, 22. септембра, разматрати захтјев за оцјену компатибилности Закона о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти Републике Српске.
Он је истакао да Уставни суд БиХ нема ни надлежности, ни овлаштења да расправља о том закону јер је он дио Дејтонског споразума, а Уставни суд је настао на основу Дејтона.
– Може да констатује да је Дејтоном предвиђено тако и тако и да се практично не упушта у оно што не спада у његову надлежност. Уставни суд јасно говори да ли су закони Српске и БиХ у складу са Уставом БиХ, али нема овлашћења нити то може, да улази у распакивање Дејтонског споразума. То што су они до сада радили је наобичнија ујдурма и нема никаквог правног значаја – истакао је Поповић.
Поповић је подсјетио да је питање територијалног разграничења између Републике Српске и Федерације БиХ, касније и арбитражном одлуком у вези са дистриктом Брчко, регулисано Дејтонским мировним споразумом према коме Српска има 49 одсто територије, а ФБиХ 51 одсто, умањено за дио који припада дистрикту и да је овај суд, у којем су још странци, настао на основу мировног споразума.
Он је оцијенио да су све досадашње одлуке ове правосудне институције накарадне, супротне правном поретку и Дејтонском споразуму као међународном уговору, кога ниједан уставни суд као таквог не може да цијени.
Судије Уставног суда БиХ требало би да у четвртак, 22. септембра, разматрају захтјев шест делегата Дома народа Парламентарне скупштине БиХ за оцјену компатибилности Закона о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти Републике Српске.
Закон је требало да ступи на снагу 13. априла, али га је Кристијан Шмит дан раније суспендовао и донио одлуку о његовом неспровођењу док Уставни суд БиХ не донесе став о том питању.
09/03/2026
