Некада највећа хришћанска богомоља постала је џамија након пада Цариграда 1453. године, али је у чину државничке мудрости, први предсједник Републике Турске, Kемал Ататурк одлучио да тадашња џамија, 1935. године постане музеј.

ПОСЉЕДЊА ЛИТУРГИЈА У АЈА СОФИЈИ ЈЕ БИЛА ТАЈНА

Званично, посљедња Света Литургија у Аја Софији одржана је 29. маја 1453. године! Али мало је познато да је Света Литургија тајно одржана 1919. године.

Литургију је служио војни свештеник Лефтерис Нофракис који је био при другој дивизији грчке војске које је била послата у Украјину. Те јединице су на путу ка Украјини пролазиле кроз Kонстантинопољ, који је послије краја рата био под савезничком управом, наводи Курир.

Група грчких официра је разгледала град и заједно са свештеником, а вјероватно на његову иницијативу, одлучила да у Аја Софији одржи литургију.

Наравно, проблем је био што је Аја Софија тада била џамија. Ипак, свештеник је био непоколебљив. “Ако не кренете, ићи ћу сам“, рекао је он и додао „треба ми само један појац“. Kада је један од присутних пристао, и остали су слиједили.

На улазу је турски стражар покушао да их заустави, али га је бесан поглед грчког генерала омео. Свештеник је ушао је у олтар гдје је требало да буде Света Трпеза. Поставио је сто, и из торбе извадио све што је потребно за Свету Службу.

Обукао је одежде и почео: „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа…..“ мајор је одговорио са: „Амин“.

Аја Софија је била пуна Турака, али они изгледа нису схватали шта се дешава. За разлику од њих Грци који су се ту случајно нашли били су у чуду.

Током молитве Анафоре, клањали су се. Затим су се сви Грци причестили, први пут у овој светињи послије 466 година.

До тог времена су и Турци схватили шта се десило и руља је почела да се окупља и пријети Грцима. Они су пожурили напоље, а стражар је био бијесан што мора да их пропусти.

Један од Турака је пратио Грке до бродића и покушао да удари свештеника парчетом дрвета. Ипак, Грци су стигли до свог ратног брода сигурни.

Савезничка команда је упутила протест Грчком премијеру Елвтериосу Венизелосу, који је званично укорио оца Лефтериса, али га је у приватном разговору похвалио.