Ратибор Јовановић из Крагујевца један је од неколико преживјелих њемачких таоца који је успио да побјегне са стријељања 21. октобра 1941. године у крагујевачким Шумарицама. Становао је до своје смрти почетком овог вијека, са својом породицом у једној бараци Старе радничке колоније у Крагујевцу, али никада није позван на комеморацију 21. октобра у Шумарице. Био је избрисан вољом нове власти са списка преживјелих шумаричко стријељање. Ево и због чега.

Ратибор Јовановић из Крагујевца

Ратибор је био у групи везаних таоца које су Нијемци гонили испред свог моторизованог батаљона од Крагујевца према Горњем Милановцу. Затрпавали су рукама прокопе на друму како би батаљон прошао, али је Ратибор послије рата свједочио да су Нијемце на овом путу нападали четници, и да партизана нигдје није било у вријеме борби.

Други значајан разлог што га нова власт није признала као таоца који је преживио стријељање, био је његов рођени брат, Миленко Јовановић, један од храбрих пилота Краљеве авијације који је 6. априла полетио у одбрану Београда. Преживио је обарање свог авиона и касније се нашао у четницима Драже Михаиловића.

Септембра мјесеца 1944. године, на позив Краља Петра пришао је партизанима, али није хтио да полаже нову, партизанску заклетву. Поручник пилот Миленко Јовановић је рекао да се заклео Краљу и Отаџбини, и тиме је запечатио обје судбине, своју и свога брата Ратибора који је убрзо добио отказ са посла, и који је до краја живота са собом носио братовљеву официрску слику.