„Њујорк тајмс“ у данашњем тексту под насловом “ Српски лидер одбија етикету мали Путин“ између осталог пише о позицији и улози српског предсједника Александра Вучића у контексту рата у Украјини и наводног утицаја Русије у региону, односа са Приштином и посљедњом кризом, односа са Западом, констатујући да је Вучићу преко главе да га зову „мали Путин“ који наводно жели да изврши агресију према слабим балканским сусједима.

Милорад Додик и Александар Вучић

Њујоршки лист се на почетку текста осврће на Вучићеву ироничну примједбу да је “висок два метра”, алудирајући на поређење са Путином који је нижи.

– Иза Вучићеве опаске о висини, вреба озбиљно питање које мучи Балкан и окупира западне дипломате: да ли Русија, која је заглибила у бруталном рату у Украјини, користи Србију да подстакне подјеле у Европи и изазове поновни сукоб у бившој Југославији да би одвратила НАТО од битке која бјесни на Истоку – пита аутор текста, иначе дописник из региона.

У тексту се констатује да су се ови страхови распламсали прошле недјеље када је отворена расправа између Србије, за коју се наводи да је историјски везана за Русију, као и религијом и дубоким непријатељством према НАТО, и “бивше српске покрајине” Косова довела до немира, што је упалило аларм у НАТО.

Кристофер Хил

Аутор текста при томе наводи поруку америчког амбасадора у Србији Кристофера Хила који је, између осталог и у веома читаном интервјуу за “Блиц” рекао, да су Срби упркос руском утицају у српском енергетском сектору и упркос покушајима пласирања дезинформација одлучили да њихова будућност буде са Европом и Западом.

“Њујорк тајмс” оцјењује и да су руски медији и друштвене мреже мјесецима “пумпали” запаљиве извјештаје о томе како Срби на Косову и у БиХ трпе неподношљиву пресију, наводећи да то личи на руску пропаганду о патњи Руса који живе у Украјини, и да су тиме охрабрили српске националисте оријентисане проруски.

У тексту се подсјећа и на то да гњев Срба који и даље живе на Косову, тиња годинама, али да су се тензије опасно подигле 31. јула као одговор на план косовских власти о забрани српских таблица и личних карата од 1. августа, и наводи речи бившег градоначелника Зубиног Потока Славише Ристића да никада не би добровољно ставио косовске таблице на свој аутомобил јер би то значило признавање косовске независности.

– А то је нешто што скоро сви Срби, укључујући и предсједника Вучића, одбацују – констатује лист.

Када је ријеч о страховима од озбиљнијег сукоба због питања таблица и докумената, “Њујорк тајмс” подсјећа на недавне Хилове ријечи, који је рекао да је “чуо да су ратови почињали због земље, новца, чак и због лијепих жена”, али да би ово био “први пут да је чуо да је рат почео због регистарских таблица”.

Пажњу аутора “Њујорк тајмса” завриједила је изјава функционера СНС Владимира Ђукановића о “денацификацији Балкана”, што је, како оцјењује у тексту, понављање руске приче у Украјини и понављање идеје из деведесетих о прављењу велике Србије, али и Вучићева констатација да је Ђукановићева изјава “глупа” и “неодговорна” и да Србија већ има своју земљу и да није заинтересована за ширење граница и улажење у било каквог сукоба са суседима.

“Њујорк тајмс” помиње и Милорада Додика и Босну и Херцеговину, наводећи да се Русија сматра као неко ко охрабрује Додикове “сецесионистичке амбиције”, али додаје и да Вучића дипломате из региона виде као некога ко обуздава те амбиције и преноси Вучићеве ријечи да је Србија увијек подржавала територијални интегритет БиХ дефинисан Дејтонским споразумом.

Милорад Додик и Александар Вучић

“Њујорк тајмс” наводи Вучићеве ријечи да је Србија у шкрипцу између зависности од Русије у енергетици и дипломатској подршци око Косова, и захтјева са Запада да се казни Москва за инвазију на Украјину.

Лист између осталог подсећа и да је Путин неколико пута цитирао војну интервенцију НАТО приликом подршке отцјепљењу Косова 1999. године као оправдање за руску агресију над Украјином.

– Путин користи и паметно учи од ваших грешака, које никада нећете признати – казао је Вучић, обраћајући се, како истичу у “Њуорк тајмсу”, Западу.

Лист истовремено подсјећа да је Србија у марту подржала резолуцију УН којом се тражи од Русије да заустави инвазију на Украјину, али и на Вучићев став да Србија Русији неће увести санкције и оцјењује да је српско одбијање да уведе санкције дало ‘муницију’ онима који виде Вучића као руску марионету”.

“Њујорк тајмс” тако примјећује да је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти назвао Вучића “малим Путином”, док је Вучић за Куртија рекао да “жели да буде мали Зеленски који се бори против малог Путина”.

Аутор текст закључује Вучићевим ријечима да је Куртијев наратив, “да је Вучић страшни националиста који жели да се бори против свих, али да то није уопште тачно”.

извор: srpskainfo