На Видовдан 1914. догодио се атентат који је заувијек промијенио лице Европе – припадник Младе Босне, Гаврило Принцип у Сарајеву је убио надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију. Мјесец дана касније почео је највећи војни сукоб који је историја до тада видјела послије кога свијет више није био исти.

Васа Чубриловић

Атентат на надвојводу често се поистовјећује само са Гаврилом Принципом, човјеком који је тог судбоносног дана пуцао. Ипак, овај, тада малољетни младић, у свом науму није био сам.

У самом атентату учествовало је седам особа. Они су били распоређени по маршрути од поља, гдје су се одржавали маневри, до Градске вијећнице у Сарајеву.

Након атентата, Гаврило Принцип и остали атентатори, као и бројне особе које је Аустроугарска полиција идентификовала као сараднике, били су ухапшени и осуђени у моменту када је оружје већ увелико звецкало Европом, а свијет хрлио у сукоб незапамћених размјера.

Петорици завјереника изречена је смртна казна, док су тројица (укључујући и Гаврила Принципа), с обзиром на то да су по Аустроугарском закону били малољетни, добили максималну казну од 20 година затвора.

Судбина једног од њих нарочито је интересантна.

Од атентатора до министра

Васу Чубриловићу у Сарајеву је суђено заједно са браћом Вељком и Бранком. Учитељ Вељко Чубриловић осуђен је на смрт.

Васу је младост спасла смртне казне. Он је 1914. имао само 17 година и осуђен је на 16 година најстрожег затвора. Казну је издржавао у Сарајеву.

Послије Првог свјетског рата и распада Аустроугарске монархије, крајем 1918. Чубриловић је ослобођен. Накнадно је завршио гимназију, а затим и Филозофски факултет и постао професор историје. Докторирао је 1929. године историју на Београдском универзитету, на тему „Босански устанак од 1875-1878“. Године 1939. је примљен за ванредног професора на Филозофском факултету у Београду.

Учесник у стварању историје, Чубриловић је завршио као њен хроничар.

За вријеме Другог свјетског рата, Васо је поново ухапшен. Ширио је антињемачку пропаганду и одбио да прихвати мјесто на Београдском универзитету за вријеме окупације. Био је у логору на Бањици све до краја 1943 године када је пуштен, наводи Историјски забавник.

Послије рата, Васо Чубриловић посветио се политичкој каријери. Био је министар пољопривреде, касније и шумарства и редован члан САНУ. Био је добитник Октобарске и Седмојулске награде, као и носилац ордена  југословенске звијезде са лентом.

Доживио је дубоку старост – умро је у Београду 1990. године као посљедњи живи учесник сарајевског атентата.