Историја српске науке испуњена је великим људским дјелима, осјећајем одговорности и спремношћу да се у тешким историјским временима реагује.

ПУПИН СЕ СВИМ СИЛАМА БОРИО ЗА СРПСТВО!

Први који се послије атентата Гаврила Принципа јавио у америчкој штампи био је Никола Тесла. Одмах је услиједио Пупинов одговор у медијима како би се, уз велику политичку мудрост и искуство, ствари поставиле прецизније и како би се Краљевина Србија што више заштитила.

Ови бриљантни умови – и Тесла и Пупин – знају да треба да иступе. То је мјесто гдје срце говори испред науке. Када кажемо Михајло Пупин, морамо се сјетити да он пише да је Гаврило Принцип „сопственом руком добацио најдаље што је било у његовој моћи“. Да ли му је послије атентата било лако да то каже? Није. На црту је поставио цијелу Аустроугарску, цијелу Бугарску, цијелу Немачку.

Агитовање

Амбасадори, лобисти и агенти обрушили су се на њега. Тражили су од америчке државе да га нема, ширили лажне гласине да је он организовао атентат, да руши тада неутралност Америке.

Полемисао је храбри Пупин у штампи, организовао многа предавања, агитовао по српским колонијама. Прво богатство које му је дошло продајом патента и у Европи и Америци, његових калемова, омогућивши телефонију на већим удаљеностима, за Пупина значи да креће не само у научну борбу већ у рат за спас српства.

Од анексије Босне и Херцеговине 1908., преко балканских ратова и Великог рата, дјелатно, мудро и дарујуће срце овог оца телекомуникација било је највећи заштитник нашег народа. Памте се његове ријечи изречене пред сиромашним Србима – Буди челик Србин, брате Србине.

И помагали су многи. Својим позивима Пупин је послао преко Америке и Канаде скоро 20.000 добровољаца током Првог свјетског рата. Људи који су у потрази за бољим животом тек стигли у Америку враћали су се да помогну свој народ у рату. Најпотресније је свједочанство да не само да је слао људе и помоћ у Краљевину Србију већ је на доковима Њујорка чекао рањене и изнемогле како би им ставио први новац у руке – да свој дом граде поново.

Сусрет са војводом

Колико нас је у Великом рату задужио, говоре невјероватне чињенице – убризгао је што свог, што прикупљеног новца, ако примјенимо данашњу мјеру, много више од милијарду долара. Увијек је слао сљедећом рачуницом – двије трећине Србији, једну трећину Црној Гори. Због чувања српства краљ Никола га одликује орденом.

Пупин се током свог боравка 1919. у Београду упознао и сусрео са војводом Живојином Мишићем. Мишић је хтио да упозна човека који је толико много учинио за српску војску током Великог рата, али чија помоћ није посустајала ни у послијератном периоду. Посебно је интересантан детаљ који говори да су се војвода Мишић и Пупин сусретали и у атељеу Пупиновог школског друга Уроша Предића, који је сликао портрет славног војводе како би га Пупин понио са собом у Америку. Кажу очевици да у Атеље улази војвода, да му Пупин пружа руку и говори да му је част да упозна највећег српског генерала и ратника. Уз осмијех, Мишић одговара: „Али, драги професоре, Ви сте много већи ратник од мене, највећи кога је Србија икада имала и у рату и у миру“.