Предсједник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ Ђорђе Радановић сматра да је приједлог градоначелника Сарајева Бењамине Карић за споменик Србима убијеним на Казанима на Требевићу, антицивилизацијски чин и чист покушај додворавања међународној заједници, јер се из њега не може закључити ни ко је убијен ни чија је одговорност.

Ђорђе Радановић

– Они настоје приказати да је садашња структура градске власти вољна да изађе у сусрет. Међутим, из споменика који је она предложила не може се закључити ни ко је убијен и личи као да је камен са цесте случајно пао ту. Оно не заслужује да се зове спомеником – рекао је Радановић Срни.

Радановић је истакао да је кључно да се на споменику напише ко је убио Србе, те да се постави питање командне одговорности.

Он је истакао да је обиљежје српских споменика крст и ћирилична слова, што није случај са приједлогом Бењамине Карић.

– Умјесто 29 имена, према њеном приједлогу само је 17 имена на споменику – рекао је Радановић и додао да је то само једна од десетина јама на Требевићу које су биле губилиште за Србе.

Радановић сматра да је све смишљена активност великобошњачке политике, која се креира у Сарајеву с циљем да се прикаже „да је било неких људи, који су у Сарајеву убијали неке људе“.

– Не желе да кажу који су то људи. Не желе да кажу да је то регуларна формација бошњачке армије. Многи припадници те армије, иако су умрли, уважени су од грађана бошњачке националности. Мушан Топаловић Цацо је велики идол младима у Сарајеву – рекао је Радановић и додао да је у сарајевској општини Стари град названа и улица по Десетој брдској бригади.

Радановић је рекао да је јуче одржана и ванредна сједница Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ, те први пут ове године на Казане нико није изашао.

Он је навео да ниједан цвијет јуче није стављен на јаму на Казанима и поновио да је кључно поставити питање командне одговорности.

– Зна се ко је одговоран, тадашњи предсједник Предсједништва њихове БиХ Алија Изетбеговић и његов шеф кабинета, а то је Бакир Изетбеговић. Пошто је Алија Изетбеговић преминуо, одговорност је на његовом сину – рекао је Радановић.

Градско вијеће Сарајева на данашњој сједници гласаће о подизању споменика убијеним грађанима на Казанима по приједлогу градоначелника Бењамине Карић.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је јуче да се приједлогом градоначелника Сарајева Бењамине Карић о подизању спомен-обиљежја Казани на Требевићу омаловажавају жртве, јер се не наводи да је ријеч о Србима и од чије руке су побијени.

Удружење за друштвена истраживања и комуникације /УДИК/ подсјетило је јуче јавност на годишњицу злочина почињених 1992. и 1993. године на локалитету Казани, подно Требевића, на подручју Старог Града Сарајева.

У саопштењу УДИК подсјећа да је тражио да споменик жртвама мора бити на Казанима, али и у центру Сарајева, јер су убијени били грађани тог града.

– Приједлог одлуке спомен-обиљежја Казани са предложеним текстом и бројем жртава је срамотан и недостајан истих. Из тог разлога, спорни текст и број жртава у својој основи не би требало да добије ничију подршку, понајмање града Сарајева – наводи се у саопштењу.

ИЗ УДИК-а поручују да се из поштовања према жртвама мора навести ко је убијао те грађане током 1992. и 1993. године.

Из неприступачне јаме Казани на падинама Требевића ексхумирани су посмртни остаци 29 лица, углавном српских цивила, а постоје сумње да их је више убијено и бачено у њу јер су убијени цивили бацани у јаме, посипани кречом и постоји неколико слојева који никада нису ископани.

За злочине почињене на тој локацији осуђено је 14 припадника такозване Армије БиХ на казне затвора од десет мјесеци до шест година.

Главни инспектор МУП-а Републике Српске за истраге кривичних дјела ратних злочина Симо Тушевљак рекао је раније да је на Казанима „осим цивила српске националности ликвидиран и велик број припадника Армије БиХ који су такође били Срби“.

– Број жртава никада није званично утврђен, јер су посмртни остаци намјерно негдје скривени након ексхумације из јаме – рекао је Тушевљак.