„Српски витешки код“ прва је научно утемељена реконструкција времена у коме се развијао витешки систем вриједности у Србији. Аутор дјела, Марко Алексић, свој рад је представио Смедеревцима баш у Тврђави, која је изњедрила бројне јунаке средњег вијека.

„Српски витешки код“

– Имали смо људе који су били свјетског формата за своју епоху, свакако то је од времена Цара Душана посебно било јасно. Војнички подвизи деспота Стефана Лазаравића и његових оклопника, прије свега у бици код Никопоља и Ангоре. То су врхунски ратнички подвизи читаве епохе – подсјећа Марко Алексић.

Један од јунака средњег вијека је и деспот Ђурађ Бранковић, који је у Смедереву саградио највећу равничарску тврђаву у Европи.

Горан Јовшић вршилац дужности директора ЈП „Смедеревска тврђава“ указује да наука без популаризације неће имати свој пун ефекат. Додаје да је важно да стално причамо како су наши средњовјековни владари били изузетно важне личности у Европи, изузетно образовани, изузертног витешког кодекса, поштовани на другим дворовима.

Мало познато, а описано у „Српском витешком коду“, јесте да је Србија имала и жене витезове. Јелена Лазаревић, рођена сестра Стефана Лазаревића, бавила се ратништвом, што је било незамисливо за Европу тог времена.

ВИЈЕСТИ ИЗ ИСТЕ КАТЕГОРИЈЕ