Вожда Карађорђа и његовог писара Наума Канара, у колиби Драгића Војкића у селу Радовању, код Велике Плане, убио је Никола Новаковић  у ноћи између 25. и 26. јула 1817. године. Он је мртвом вожду сјекиром одсјекао главу, скинуо му одијело и све то предао Вујици Вулићевићу, организатору убиства и Карађорђевом куму, који је “товар” послао за Београд.

Страшна Карађорђева смрт

Карађорђево обезглављено тијело сахрањено је на око 100 корака од мјеста гдје је убијен, а глава је већ сутрадан стигла у Београд, код наручиоца убиства.

Нестор Летописац у београдском листу “Време” маја 1922. године пише да је у конаку кнеза Милоша преко пута Саборне цркве “на белом тањиру стајала опрана глава његовог кума”.

“Тањир је стајао на троногој столици, а поред њега стајало је кандилце запаљено. Бледа светлост од кандилца осветљавала је тамно бледу разбарушену вождову главу пред којом је Милош стајао на коленима, молећи се Богу и често пута понављајући: “Опрости куме Ђорђе! Опрости господару!”

— пише Летописац

Судбина главе

Сутрадан, Милош је Карађорђеву главу послао београдском везиру којег је ово силно обрадовало. Након што су Турци препознали Карађорђа, вратили су је Милошу који је истог дана нашао једног касапина који је, у подруму кухиње конака одрао вождову главу и при том је стално ридао и дрхтао.

Одрана кожа осољена је, испуњена памуком и сламом и након тога послата везиру у град, одакле је послата у Цариград.

Султана је поглед на главу толико обрадовао да је истакао пред сарајем на бедему са натписом: “Глава чувенога харамбаше српских хајдука званог Карађорђе”.

Карађорђева лобања је покопана у Београду поред Саборне цркве. Касније, када је 1819. године Карађорђево тијело ископано и пренесено у Тополу, и онда састављена са тијелом.

Што се оне главе у Цариграду тиче, причало се да ју је некакав Грк хетеиста (припадник грчког покрета за ослобођење) украо и однио у Атину, и да је она тамо чувана у неком музеју, али та прича никада није потврђена.

Извор: Историјски забавник