Покушај отцјепљења Рашке области од Србије и њеног прикључења тзв. Босни и Херцеговини траје веома дуго, а један од таквих примјера је покушај из 1917. када је отцјепљење покушано Сјеничком резолуцијом. У једном дијелу тог документа се каже сљедеће:

Рашка

„Муслимански дио становништва у великој већини је нама наклоњен. Из неких спонтаних изјава овдашњих муслимана може се закључити да у случају анектирања Санџака враћања Србији и Црној Гори морају се иселити, јер су се политички компромитовали“, наводи портал „Принцип“.

Том приликом у Сјеницу су дошли представници свих срезова са простора некадашњег новопазарског санџака које су поставиле аустроугарске окупационе власти. Присуствовали су и аустроугарски обавјештајни официри из Окружних или обласних команди. Конференцијом је предсједавао паша Изет Махмед Бајровић, градоначелник Пљеваља и велики аустрофил. Његов рођени брат бег Омер Бајровић је био велики поборник српске националне идеје муслимана, сматрао је да је Аустроугарска само окупатор, а био је и велики добротвор. Из тог разлога је утамничен и свирепо мучен. Паша Бајровић је отворио конференцију ријечима:

„Крајње вријеме да ми муслимани Санџака, које ми предсједници општина представљамо, ми који чинимо већину становништва Санџака, друкчије размишљамо него што то желе и траже наши паразити владе Србије и Црне Горе. Послије трогодишњег рата постоје изгледи за преговоре о закључењу мира и жеља свих ратујућих народа за мир…постоји све јача и израженија, и ми сматрамо да и нама припада право да на основу права о самоопредјељењу појединих народа и сами одлучујемо о својој будућности. С обзиром на потребе да се на задовољавајући начин треба да ријеши и питање наше егзистенције ми морамо да артикулишемо наше жеље“.

Учесници конференције су држали дуге и исцрпне говоре у којима су се просто такмичили у блаћењу Срба и Србије, Црногораца и Црне Горе, а величању и хвалоспјевима Аустроугарске као ослободиоца, а не као окупатора. Сви учесници су се, између осталог, сложили у констатацији „да је Санџак отргнут од матице Босне, јер више од четири године био окупиран и подијељен између Србије и Црне Горе“.