Најдуговечнији Туђманов министар Мате Гранић написао је књигу „Дипломатска олуја“ у којој је, поред бројних других тема, пажњу посветио самом крају заједничких акција хрватске војске и тзв. армије БиХ на простору Републике Српске.

ТУЂМАН JE СА НАТО-ом ХТИО ДА ЗАУЗМЕ БАЊАЛУКУ

По његовом свједочењу, амерички државни секретар у вријеме администрације Била Клинтона, Ворен Кристофер спријечио је заузимање Бањалуке послије акције „Олуја“, иако је војска дошла на 23 километра од тог града, а извидница чак и на 17.

У дугом, 45-минутном телефонском разговору Гранић је покушао да убиједи Кристофера да би улазак у Бањалуку представљао „коначну побједу“, али је америчка страна имала више штихова у руци током тих преговора:

– Био сам на Корчули у том тренутку, а амерички амбасадор Питер Галбрајт, који је подржавао наше заједничке акције, више пута ме је упозоравао да морамо да убрзамо војне операције јер би Ричард Холбрук могао да захтјева од Туђмана да станемо. Био је 14. октобар када ме назвао Кристофер и рекао – Мате, морам да вас замолим да станете, наводи „Србија данас“.

Наше су процјене да ће вашим заузимањем Бање Луке наступити хуманитарна катастрофа и да ће 300-350 хиљада Срба са тог подручја отићи у СРЈ и потпуно је дестабилизовати. Изгубићемо Милошевића као преговарача у мировним преговорима, доћи ће неко још гори од њега и нисмо сигурни да ћемо у том случају моћи да организујемо мировне преговоре. Осим тога, предвиђамо да би око 100 хиљада Срба дошло у подручје Источне Славоније и Барање па би отпала и било каква могућност мирне реинтеграције хрватског Подунавља. Чак бисмо морали и да их бранимо снагама НАТО-а.

Гранић наводи да је пажљиво саслушао саговорника, са којим је био у одличним односима, и закључио да су Американци већ одлучили.

– Не желе потпуни пораз Слободана Милошевића, имају обвезе према Руској Федерацији, Великој Британији и Француској – наводи Гранић.

Додаје да је тражио само 48 сати, али да се амерички државни секретар „није дао“:

– Отворено и јасно ми је рекао да они, Американци, имају обвезе према Контакт групи и да желе да заврше рат искључиво мировним преговорима. Додао је како ће нам помоћи у процесу реинтеграције хрватског Подунавља. На крају сам му рекао да о томе, према нашем Уставу, може одлучити само предсједник Туђман и да ћу га одмах обавијестити о свим детаљима нашег разговора. Поздравили смо се те сам одмах назвао предсједника Туђмана.

Ипак, Тадашњи предсједник Хрватске већ је обавио сличан разговор.

– Предсједник ме саслушао и казао – Мате, прије двадесетак минута назвао ме је Ричард Холбрук и тражио ми исто. Пристао сам да станемо. Не можемо да уђемо у сукоб с Американцима. Наша је војска у БиХ, а Хрватска још није цијела ослобођена. Обећао ми је америчко партнерство и помоћ око мирне реинтеграције – закључује причу Гранић.

Тако је, према Гранићевим ријечима, америчка администрација спријечила „освајање“ Бањалуке, града који данима није имао електричну енергију, све хидроелектране на Врбасу биле су заузете, а у граду је било више од 50 хиљада избјеглица.