Убиство полицајца Пере Петровића 4. априла 1992. године наговјестило је тешке дане за сарајевске Србе.

Убиство полицајца Пере Петровића 4. априла 1992. године

Петровића су у станици милиције Ново Сарајево убили припадници паравојних муслиманских снага који су те ноћи организовано напали полицијске и друге важније објекте у граду и тиме показали ко је почео рат у БиХ.

Бобана Петровић, кћерка убијеног полицајца, каже да би вољела да зна ко је уништио њено и сестрино дјетињство, пуцајући у срце њеног оца.

У ноћи 4. на 5. април 1992. године, паравојне муслиманске јединице Патриотска лига и Зелене беретке, усмјеравани и помогнути од муслиманских припадника и руководилаца републичког МУП-а, покренули су акцију заузимања Сарајева. Једна од мета напада била је и Станица милиције Ново Сарајево, у којој се затекао и Перо Петровић са комшијом Далипагићем. Мада није био на дужности, привео је малољетнике који су обијали аутомобиле на паркингу испред зграде у којој је живио.

„Ту су га затекли припадници Патриотске лиге и Зелених беретки који су напали Полицијску станицу и убили га само зато што се звао Перо Петровић. Убијен је хицем у груди из непосредне близине“, рекао је инспектор МУП-а Републике Српске за истраживање ратних злочина Симо Тушевљак.

Бобана Петровић, у то вријеме 16-годишњакиња, сјећа се да се њен отац јавио да ће остати у станици док попије кафу са колегом Лазаром Бојанићем. Нису ни заспали када је иза поноћи на врата стана зазвонио комшија Далипагић.

„И саопштава мами да је Перо рањен. Међутим мајка је већ тада осјећала да се десило нешто страшно и говорила и вриштала да је Перо убијен“, каже она.

Из исказа Лазара Бојанића, те ноћи у Станицу милиције упала су наоружани, маскирани мушкарци који су њега и Перу одвели у подрум, а Далипагића пустили. Наредили су им да се лицем окрену према зиду и тражили им личне карте.

„Када је тај прочитао име и презиме Перо Петровић, рекао је ‘Такви су клали муслимане по Бијељини’ и опсовао. Тада је неко опалио метак. Послије пуцња, Перо се стропоштао до мене. А затим сам чуо како истрчавају“, истакао је Бојанић за РТРС.

„Остало је непознаница ко је извршилац тог кривичног дјела, али је јасно ко су налогодавци и ко је предводио напад на станице. И то говори ко је и на који начин почео рат у Сарајеву и БиХ“, изјавио је Тушевљак.

Тек послије пет дана породица је преузела тијело Пере Петровића. Испред мртвачнице на Кошеву, Зелене беретке отварају ковчег и говоре да и њих треба побити. Уз помоћ тројице Периних колега успјевају да крену, али их на излазу из Сарајева поново заустављају наоружани и маскирани.

„Истјерали су нас из аута, кренули да провоцирају, поговото ову двојицу полицајаца Срба, а нама говоре да ће нас за „мезе“, да би то вољели… Међутим, Адил Бабић рекао је прво њега да убију па да раде са нама шта хоће“, додаје она.

Тек послије енергичне интервенције Периног колеге Адила Бабића, Зелене бертке пропуштају породицу Петровић са ковчегом ка српској територији. Иако је сачињен Извештај о почињеном кривичном дјелу ратног злочина, убиство Пере Петровића никада није добило судски епилог нити у Окружном тужилаштву Источно Сарајево нити у Тужилаштву БиХ.