Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је данас да је егзодус сарајевских Срба огромна жртва узидана у темеље Републике Српске и најпотреснија прича о страдању, жртви и етничком чишћењу једног народа.

Недељко Чубриловић

– Оно што није успјело окупаторима у Првом свјетском рату и свим непријатељима у Другом свјетском рату, догодило се у овом посљедњем грађанском рату. Од 157.000 Срба, колико их је у Сарајеву живјело по попису 1991. године, по попису из 2013. остало их је само 13.300. Сарајевски Срби данас су расути широм Републике Српске, Србије, Европе, Америке, Аустралије… а у њиховом родном граду и данас их зову агресорима. То је јединствен примјер да се систематски, упорно и на лажима, од жртве покушава направити злочинац – рекао је Чубриловић.

Он је подсјетио да је, не желећи да живе под туђом влашћу, више од 100.000 сарајевских Срба, након потписивања Дејтонског мировног споразума, напустило своје одбрањене домове и имања на Илиџи, Грбавици, Илијашу, Хаџићима, Вогошћи, а да је више десетина хиљада њих од 1992. године успјело да побјегне из дијелова града које је контролисала Армија РБиХ.

Чубриловић је истакао да је данас тужно проћи Илиџом, Рајловцем и другим дијеловима града и видјети да Срба нема у насељима која су вијековима настањивали, да они који су преживјели и тортуру у доба „турског вакта“, у посљедњем рату нису успјели да остану на својој дједовини.

– Људи који су послије толико жртава и јуначке борбе опстали на својим огњиштима били су присиљени да, због неповјерења у власт која долази, напусте своје домове. Била је то огромна жртва за одбрану Републике Српске овјерене мапама у Дејтону – рекао је Чубриловић.

Он је истакао да је судбина сарајевских Срба најтужнија прича уткана у историју Републике Српске.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске присуствоваће сутра на Сокоцу обиљежавању годишњице егзодуса сарајевских Срба.

Егзодус Срба из Сарајева представља низ догађаја који су услиједили након потписивања Дејтонског споразума, када је пет општина Српског Сарајева, у цјелини припало Федерацији БиХ, док је других пет подијељено између Републике Српске и ФБиХ, гдје су Срби углавном добили периферна, ненасељена и рурална подручја.

Српски борци зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске, одбранили домове, а онда су Илијаш, Грбавица, Илиџа, Рајловац, Хаџићи, Мрковићи, Нахорево и друга насеља у Дејтону припала ФБиХ.

Сарајевски Срби су са собом понијели само најнеопходније ствари, а многи су се одлучили да премјесте посмртне остатке чланова породице.

На Сокоцу је формирано Војничко спомен-гробље „Мали Зејтинлик“, на које су пренесени посмртни остаци око 1.000 бораца Војске Републике Српске.