– Ово је политичка одлука и недосљедност политике управе града Сарајева. Ако на неким таблама у Сарајеву пише „српски злочинци“, а знамо ко је те Србе на Казанима побио, зашто не пише муслимански или бошњачки злочинци – упитао је Ћосић.

Он је навео да је људски чин обиљежити свако мјесто страдања, независно од имена и презимена, вјере и нације, да с те стране приједлог градоначелника Сарајева може поздравити, али сматра да је ипак ријеч о додворавању јавности и стварању идиличне слике да је то грађански, мултиетнички град.

Он је истакао да је то класична подвала, увијена у лијепу причу да су спремни да уваже злочине над другим народима, а ни на који начин да их до краја и достојно обиљеже.

– Политичко Сарајево и овај пут покушава да нас изигра и да покажу како су и они тобоже обиљежили страдање Срба, да не причам о другим мјестима. Шта је са 3.500 пописаних Срба који су нестали у Сарајеву, за чије се гробове и не зна – упитао је Ћосић.

Градоначелник Источног Сарајева рекао је да лично нема никакав проблем да обиљежи мјесто страдања неких других народа у Републици Српској, али да би увијек јасно истакао на који начин су страдали.

Он је истакао да политичко Сарајево није спремно да прихвати чињеницу да су током грађанског рата Срби који су остали у Сарајеву страдали само зато што су Срби и убијани су на најсвирепији и начин, те да су мјеста њиховог страдања затрта и да нема потпуног помирења, ни пута у будућност док једни другима не кажу истину у лице.

Градско вијеће Сарајева увојило је јуче приједлог о подизању спомен-обиљежја Казани на Требевићу, као почаст грађанима српске националности убијеним током рата. То је био приједлог градоначелника Сарајева Бењамине Карић.

Из неприступачне јаме Казани на падинама Требевића ексхумирани су посмртни остаци 29 лица, углавном српских цивила, а постоје сумње да их је више убијено и бачено у њу јер су убијени цивили бацани у јаме, посипани кречом и постоји неколико слојева који никада нису ископани.