Предсједник СНСД-а Милорад Додик истакао је да је 7. фебруара 1942. године извршен један од најмонструознијих злочина на тлу Европе у Другом свјетском рату, када су усташке формације НДХ за неколико сати звјерски убили 2.315 српских цивила, међу којима је било 551 дијете, у селима Дракулић, Шарговац и Мотике и руднику Раковац код Бањалуке.

– Оно што највише боли су дјеца, жртве усташке бестијалности. Дјеца која нису стигла ни да одрасту, ни да запамте живот. Овај злочин није био рат, није била борба војски, већ плански покољ голоруког народа, жена, стараца, нејачи на кућном прагу.

Убијане су мајке пред дјецом, дјеца пред мајкама и очевима. Цијеле породице су збрисане са лица земље само зато што су биле српске – истакао је Додик за Срну поводом сутрашњег обиљежавања 84 године од злочина НДХ над српским цивилима у селима Дракулић, Шарговац и Мотике и руднику Раковац код Бањалуке који се догодио 7. фебруара 1942. године.

Он је истакао да тог црног дана није угашена једна војна формација, већ су покушали да угасе српска огњишта, презимена и будућност једног народа и стога то остаје један од црних датума у историји српског народа на овим просторима.

Лидер СНСД-а је подсјетио да историја српског народа, нажалост, препуна оваквих догађаја, али да је овај злочин, у коме су дјеца побијена без испаљеног метка, најтрагичнији.

– Злочин у Основној школи „Ђура Јакшић“ у бањалучком насељу Шарговац који су починили усташе над 52 ученика један је од најстрашнијих који је почињен у Другом свјетском рату. Невина дјеца убијана су маљевима, сјекирама, ножевима… Тај злочин представља симбол страдања Срба у НДХ и доказ је до каквих размјера може довести идеологија мржње када се претвори у државни пројекат и добије униформу и нож – нагласио је Додик.

Нажалост, додао је он, од исте руке и политике српски народ је неколико пута страдао у 20. вијеку, што никада не смије бити заборављено, јер да нисмо заборављали и да смо имали своју државу не би нам се понављало.

– Заборав је друго убиство жртава. Сваки покушај релативизације, прећуткивања или умањивања овог злочина је удар на достојанство невино пострадалих и на темељ цивилизацијских вриједности. Република Српска и српски народ имају моралну дужност да чувају културу сјећања на Дракулић, Шарговац, Мотике и сва друга мјеста српског страдања. То није само питање прошлости, већ и опомена за будућност – да се зло не понови, да се истина не прекраја и да се страдање невиних никада не заборави.

Свако прећуткивање, свако умањивање, свака релативизација овог злочина јесте ново понижење жртава и удар на само достојанство човјечанства. Свако мјесто српског страдања је завјет да истина остане јача од заборава и да жртве живе у нашем памћењу онако како су страдале – невине – нагласио је Додик.

Он је подсјетио да је послијератни комунистички режим све до 1991. године вјешто прикривао злочин, градећи идеологију лажног „братства и јединства“, на штету српског народа, онемогућавајући утврђивање чињеница о геноциду над Србима и њиховим починиоцима.

У прилог томе говори и чињеница, додао је Додик, да је истина о овом злочину прикривана и прећуткивана, а тек 1965. године у Дракулићу је подигнут споменик са петокраком и натписом „жртвама фашистичког терора“, уз умањен број жртава и скривање националности жртава и њихових џелата.

Он је подсјетио да је споменик обновљен 1991. године, а у Доњем Дракулићу је изграђен Спомен-храм Светог великомученика Георгија, освештан 2009. године, посвећен жртвама овог покоља.

Додик је указао да је то још једна потврда значаја постојања Републике Српске, која није само политичка чињеница, већ гарант опстанка, слободе и достојанства српског народа на овим просторима.

– Република Српска је наша домовина и наш штит, и морамо је чувати да би она чувала нас, наше претке и наше будуће генерације. Република Српска је гарант нашег опстанка и нашег постојања – поручио је лидер СНСД-а Милорад Додик.