НОВОСТИ

Ко је икада могао замислити да би краљевски син изабрао тако страшну литицу за своје пребивалиште радије него дворски живот? |

ИЗГРАЂЕНА У ТОКУ РАТНИХ ГОДИНА ПРВОГ СРПКОГ УСТАНКА Најрепрезентативнија грађевина у Карађорђевом граду |

МОНУМЕНТАЛНА БЕОГРАДСКА КАПИЈА За вријеме владавине цара Леополда српска пријестоница је први пут ослобођена од турске власти |

МЈЕСТО УКРШТАЊА ПРИРОДНИХ И ДУХОВНИХ ЉЕПОТА Задужбина сестре Милоша Обилића након Косовског боја, прави је мали рај на земљи |

ТРИ У ЈЕДНОМ! На овом мјесту налази се камен и бунар Марка Краљевића |

Заборављени споменик у Бањалуци стар скоро 150 година |

Огласио се Основни суд у Бањалуци о захтјеву ВСТС за брисање Додика из регистра |

Током три мјесеца у Српској рођено 2.006 беба |

Амиџић: Шмит наметнуо одлуку, Хасановић потписао, поставио сам питање оправданости |

Иран покренуо нови талас напада на Израел |

Ко је икада могао замислити да би краљевски син изабрао тако страшну литицу за своје пребивалиште радије него дворски живот?

14/03/2026

ГОРЊА ИСПОСНИЦА, САВИНА КУЋА ТИШИНЕ Ко је икада могао замислити да би краљевски син изабрао тако страшну литицу за своје пребивалиште радије него дворски живот?

Сава је то изабрао за своје привремено повлачење у самоћу, док је био у Србији, исто као што је употребљавао испосницу у Кареји док је био у Светој Гори. Шта је све Сава овдје доживљавао, само је њему и Богу познато.

Он је ово практиковао не само док је био монах или старјешина манастира, већ и касније, када је био архиепископ. Занемаривао је своје тијело да би дух господарио над њим. Он је своме тијелу ускраћивао готово све, што му је природно било потребно. Духовни резервоар је морао бити обновљен, а испосница му је најбоље служила за обнову духовне снаге.

Испосница Светог Саве представља озидани пећински комплекс у окомитој стеновитој литици, до кога се стиже уским дрвеним мостићем приљубљеним уз саму литицу. Одмах до испоснице налази се и црква Придворица из 12. вијека. посвецена св. Ђорђу.

Налази се на обронцима планине Радочело (највиши врх 1.643 мнв), удаљена неких 12 километара од манастира Студеница.

Горња Савина испосница, као и Доња Савина испосница представљају непокретно културно добро као споменик културе.

Црква Придворица, из 12. вијека, окречена у бијело, приљепљена је уз црвенкасту стеновиту литицу која са свих страна окружује и наткриљује долину у којој је смјештен цијели комплекс. Унутар цркве се може видјети иконостас, рад сликара Сретена Протића Молеровића из прве половине 19. вијека, одмах након што је црква обновљена. Иначе, црква је закључана, а кључ имају монаси манастира Студеница.

Осим саме испоснице, која представља један од најзанимљивијих пећинско-манастирских комплекса у Србији, вриједи отићи и због необичности самог мјеста – са маленог пропланка испред цркве Придворице, на самој ивици дубоке провалије, пружа се невјероватан поглед на околна брда, долине, села и стеновице литице…

Историја испоснице Светог Саве

О испосници Светог Саве нема много историјских података. Легенда каже да је настала када и манастир Студеница – чија је главна и најстарија црква сазидана између 1183. и 1195. године.

Испосница представља пећински комплекс, проширен дубљењем стијене, а затим озидан каменом. У непосредној близини се налази и црква Придворица, посвећена Св. Ђорђу. Ова црква саграђена је 1175. године, али је током историје више пута била тешко оштећивана. Постоје историјски подаци који говоре да је обновљена у 16. вијеку, а свој данашњи изглед добила је 1815. године.

Легенда каже да је црквицу, заједно са пећинским комплексом – испосницом, подигао слуга Стефана Немање, у вријеме када је његов господар зидао Студеницу. Иконостас у црквици потиче из раног 19. вијека, а осликао га је сликар Сретен Протић Молеровић, чији се потпис може видјети на двјерима. Испосница се састоји од више ћелија, а вјерује се да је у једној од њих извјесно вријеме провео Свети Сава. Ћелије (келије) се и дан данас користе од стране монаха.

Шта видјети у испосници Светог Саве?

Литица је закривљена, тако да ствара огроман природни амфитеатар. У једном од зидова овог амфитеатра смјештена је и горња испосница, која представља пећински комплекс на више нивоа. До ње се долази уским дрвеним мостићем на високим стубовима, прилепљеним уз стену. Улаз је закључан, тако да, иако можете да дођете у непосредну близину испоснице и да је сасвим лијепо видите, унутра се ипак не може ући.

Неких пар километара ниже, у шуми, на путу за испосницу налази се тзв. доња испосница. У питању је једна велика бијела кућа која припада манастиру, а крај ње је старо гробље. Ту се налази и чесма Светог Саве, наводи портал Чудесна Србија.

У подножју литице налази се и мала гробна капела у којој је сахрањен некадашњи игуман Студенички. Капела је откључана. Мало даље су и двије празне „келије“ које се не закључавају, заправо двије пећине са озиданим улазима. Ако вам доле у Студеници кажу да у ћелијама нема никога, можете провирити унутра да видите у каквим условима своје дане проводе искушеници и монаси.

Ако се спустите пар десетина метара уском стазицом која пролази испод саме испоснице, силазите на невелики пропланак који заправо представља стеновити испуст обрастао травом, са три стране опкољен дубоким провалијама. Одатле се пружа фантастичан поглед на села која се налазе стотинама метара ниже, као и на ливаде, жуме и планинске врхове у магли..

Коментари

0

Пошаљи коментар

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести