Историчари који се баве Озном сматрају да је ријеч о феномену подсвјесног сјећања на самртни страх који су око себе ширили људи чија је ријеч водила пред стрељачки строј или у тамницу. ОЗНА је установљена за време другог свјетског рата 13. маја 1944.

Многи сматрају да комунистичка тајна полиција ОЗНА није нестала, већ се преобратила у интересна братства у крви. Насљедници „ознаша“ су и даље битни људи у свим државама бивше Југославије.

ОЗНА све дозна и маркира сумњиве до елиминације

Одјељење за заштиту народа – ОЗНА (словеначки Оделек за зашчито народа; мк. Одделение за заштита на народот) је била безбједоносна (контраобавјештајна) служба Друге Југославије која је дјеловала на почетку њеног постојања – у периоду ДФЈ и непосредно након формалног оснивања ФНРЈ. Установљена је за вријеме другог свјетског рата 13. маја 1944, а послије рата је марта 1946. године реорганизована у цивилну Управу државне безбједности (УДБА) и војну Контраобавјештајну службу (КОС) Југословенске народне армије.

Чак 18.000 агената фасцинантан је податак из прољећа 1946, кад је Озна имала задатак чишћења армијских јединица. Да би политички контролисали војску, у једном тренутку било је ангажовано 18.000 агената Озне у јединицама југословенске армије. Зо показује суштину Озне. Она није шпијунирала ни Црвену армију, ни америчку војску, већ своју оружану силу. Ђилас је касније признао да му се жена жалила, кад је био на врхунцу моћи, да се плаши Озниних агената.

Нарочито је уништавана грађа Озне у Србији, гдје је 1944. и 1945. обавила највише „дивљих“ ликвидација. Државна комисија за истраживање тајних гробница успјела је да нађе имена 52.000 жртава, али сумња се да је Озна побила бар 70.000 људи. Иако је документација о томе уништавана 1966, послије пада Ранковића, историчари су, ипак, успјели да открију ужасна свједочанства.

На савјетовању у Столицама, одржаном 26. септембра 1941. године, створене су прве обавјештајне и контраобавјештајне службе, и утврђен је систем организације и веза ових органа.

Септембра 1943. године, при Врховном штабу НОВЈ, формиран је Одсјек за заштиту народа, а 13. маја 1944. наредбом Врховног команданта НОВЈ Јосипа Броза Тита формирано је Одељење за заштиту народа – ОЗНА, као јединствени орган цјелокупне обавјештајне и контраобавјештајне организације. За начелинка ОЗНЕ тада је постављен Александар Ранковић.

Као извршни орган ОЗНЕ формиран је, 15. августа 1944. године, Корпус народне одбране Југославије (КНОЈ).

Након доношења Устава Федеративне Народне Републике Југославије, 31. јануара 1946. године, реорганизоване се сигурносно-обавјештајне службе. Марта 1946. од Првог и Другог одсјека ОЗНЕ формирана је при Министарству унутрашњих послова Управа државне безбједности (УДБА), док је од Трећег одсјека ОЗНЕ при Министарству народне одбране формирана Контраобавјештајна служба (КОС) Југословенске армије.

Под вођством Александра Ранковића ОЗНА је снажно појачала своје дјеловање у земљи и иностранству. ОЗНА се држи одговорном за низ масовних ликвидација током и након 2. свјетског рата.

Шефови Озне су као „мач револуције“ у првој сјечи потаманили противнике нове власти, па макар били и само потенцијални. Затим су наредили скидање глава „колебљиваца“ у својим редовима.

Агентура Озне је формирана 1944, по принципима совјетских тајних служби за елиминисање свих непријатеља комунистичке револуције. Међутим, убрзо је прерасла у тајну организацију коју је интересовала само моћ.

ОЗНА са састојала из четири одсјека:

– Први одсјек је био задужен за рад у иностранству и на окупираној територији. Начелник првог одјељења је био Максимилијан Баће.
– Други одсјек је био задужен за рад на ослобођеној територији. Начелник другог одјељења је био Павле Пекић.
– Трећи одсјек је имао полуобавјештајне задатке у НОВЈ. Командант трећег одсека је био Јефто Шашић.
– Четврти одсјек са бавио статистичко-техничким пословима. Командант четвртог одсјека је био Мијат Вулетић.

СВИ ТИТОВИ ШПИЈУНИ

Совјетски обавјештајци који су се 1944. спустили падобранима у близину Босанског Петровца, према званичним подацима, били су први инструктори Озне, чији су официри касније ишли на школовање у СССР, наводе Новости.

– Ипак, ознаши нису научили занат тада. Комунистичко вођство партизана је од 1941. имали безбједносну службу, са задатком да фокусира „народне непријатеље“ и „пету колону“, што је био назив за све противнике комунизма. Комунисти су кренули у устанак због револуције и њихов приоритет је било освајање власти, а тајна служба је по Титовим речима била најмоћније оружје. Прве посебне чете за борбу против „пете колоне“ формиране су 1943. у Хрватској и Босни – објашњава др Коста Николић.