Резултати ископавања потврдили писана свједочанства да је христијанизација Срба почела још у 7. вијеку, у вријеме цара Ираклија.

Локалитет „Орловине” је археолошко налазиште на истоименом вису, гдје се налазе остаци средњовјековног утврђења. Локалитет се налази изнад градског центра Малог Зворника, познато у народу и као „Јеленин град”.

Археолози су открили „преднемањићку временску капсулу“ из 9. вијека у остацима монументалне владичанске цркве на највишем нивоу огромног ромејског града из 6. вијека који се простирао лепезасто на 30 хектара с врха брда Орловине до обале Дрине у Малом Зворнику!

Нова открића на вису који контролише окуку Дрине показују моћ српске држава која је у вријеме кнежева Властимировића контролисала најзначајнији стратешки правац који је од античких времена повезивао Панонију са Далмацијом.

Резултати ископавања су тако потврдили писана свједочанства цара Константина Порфирогенита о простирању преднемањићке „крштене Србије“ на територији римске провинције Далмације, али и његове тврдње да је христијанизација Срба почела још у 7. веијку, у вријеме цара Ираклија.

Када смо скинули дебели слој вишевековног шута са пода огромног ромејског храма дугог 32 метра и широког 24 метра неочекивано смо у тлу, у десном западном углу наоса цркве пронашли гроб у којем је сахрањен угледни српски ратник о чијем статусу свједочи најбољи мач тог доба и опрема који су били покопани са њим. Дијагонално од овог гроба, уз саму олтарску преграду, сахрањена је дјевојчица за коју знамо да је припадала породици из елите тог српског друштва по накиту који је пронађен. Карактеристични прилози из њихових гробова су нам омогућили да вријеме сахрањивања датујемо у 9. вијек, вијек раније од времена за које смо раније претпостављали да је на Орловинама формиран српски град – каже археолог Драган Ћирковић, руководилац теренских истраживања која се изводе под покровитељством ваљевског Завода за заштиту споменика културе.

Археолози су тако неочекивано добили материјалне доказе да је Србија у доба Властимировића била христијанизована, још прије мисије Ћирила и Методија. На то је до сада указивало само писмо папе Јована Седмог упућено 872. кнезу Мутимиру Властимировићу, којим га обавјјештава да треба да се подреди обновљеној Панонској архиепископији у Сирмијуму, јер су њој Срби одраније припадали.

Истражујући Орловине од 2013. године, археолози су откривали у дубљим слојевима остатке великог византијског утврђеног града, који су у највишем дијелу били покривени новијим масивним српским одбрамбеним зидовима и јарковима. Пронађени су и алати и оружје из преднемањићке епохе и, с обзиром на карактер налаза, археолози су претпоставили да се на Орловинама налазило значајно војно утврђење из 10. вијека, доба кнеза Часлава.

Откриће српских гробова из 9. вијека у тлу епископске цркве и карактеристичног посуђа за свакодневну употребу, који су открили постојање цивилног насеља Срба око храма, показали су научницима другачију слику, наводе Новости.

– Огромна црква је урушена у вријеме најезде варвара у 6. веијку када су из града побегли Ромеји. Срби који су жељели да у 9. вијеку сахране покојнике у њен оригинални под морали су да копају кроз тристагодишњи шут, а то се не ради случајно. То свједочи да су они били хришћани и да су поштовали посвећени простор храма и у његов наос сахрањивали само припаднике елите. Оба гроба су опљачкали вијековима прије ископавања људи који су знали ко је ту сахрањен и богатство прилога. Из гроба ратника су однијели драгоцјени мач и највјероватније мамузе, које су сахрањиване са ратницима, али су срећом оставили појас чији су нам дијелови били довољни да схватимо да је ријеч о личности великог значаја.