Црквени календар за јун 2023. године са свим датумима је важан за све православне вјернике, а са доласком топлијег времена полако улазимо у вријеме 2 значајна празника.

Вјерници се посебно радују празнику Тројице и Видовдану.

Српска православна црква и њени вијерници обиљежиће празник Силазак Светог Духа на апостоле – Свету Тројицу или Духове 4. јуна ове године.

Овај празник је увијек у недјељу, на педесети дан од Васкрса, подсјећа портал Лепоте Србије.

На тај дан апостоли су се сви заједно окупили на једном мјесту. Одједном је настала хука са неба која је испунила кућу у којој су сједели. Пламтећи језици испуњени Светим Духом поставили су се на сваког од њих. Сада су апостоли примили Светог Духа и постали су жива душа. Апостоли су тада почели да говоре другим језицима – како им је Дух Свети дао да говоре. На тај начин Господ је послао апостоле да проповједају вјеру хришћанску по цијелом свијету.

Силаском Светог Духа на апостоле завршено је оснивање цркве Христове или царства Божијег на земљи. Тако се овај празник сматра и рођенданом Цркве Христове.

У спомен овог важног и знаменитог догађаја, силаска Светог Духа на апостоле и у част Свете Тројице, Бога у три лица, а посебно у част Светог Духа, слави црква празник који се зове Педесетница, јер се слави у педесети дан послије Пасхе – Васкрса, када су Јудеји салвили своју Педесетницу. С тога овај празник има три назива: Тројице, Силазак Светог Духа наапостоле ( Духови ) и Педесетница (Пентекосте).

Овај празник славе католици, православни и друге хришћанске цркве.

Молитва Светом Духу:

Царе небески, Утјешитељу, Душе истине, који си свуда и све испуњаваш, ризницо добара и даваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.

У Црквеној иконографији, Силазак Светог Духа представљен је вјерном сликом како Апостоли сједе са стране, са упражњеним мјестом на челу (то мјесто је за Господа Христа, који се десет дана раније уздигао на небо).

Ово су обичаји

Обичај је да се на овај празник у храмове и домове уноси освећена зелена трава и цвијеће. За то има неколико „покрића“.

Једно је по угледу на старозаветни јеврејски обичај о празнику „Седмица“, пошто је Дух Свети сишао на апостоле на овај јеврејски празник. Зеленило обнавља природу, а Дух Свети обнавља душе наше као и цјелокупно биће.

Други је да су куће Јевреји а тиме и апостоли украшавали грањем, цвијећем и травом подсећајући се на вријеме кад су послије ропства лутали са Мојсијем по пустињи и живјели у колибама од грања и лишћа.

Послије свете Литургије служи се Молитва, Призив Светом Духу, на којој се клечи и плету се вијенци од траве и цвијећа. Ти венчићи се носе кући и стављају поред иконе и кандила на зид. Празник Свете Тројице увијек се слави у недјељу.

Вјеровања

Овај празник се повезује и са старим временима, када се славио празник жетве, радости и љубави. Десет дјевојака обуку се и оките лијепо, па зађу од куће до куће, а међу њима је једна краљ, једна краљица, једна барјактар, а остале су дворкиње. Држећи јатагане обавијене пешкирима, играју и пјевају пјесме о женидби, удаји, просидби, срећном састанку, радости око дјеце.

Вјерује се да у периоду прије и послије овог празника владају моћне енергије. Обичај је да се обилазе манастири, што би нарочито требало да чине особе које траже опрост гријехова или лијек за болест. Добро је, како тврде упућени, из тих манастира понети освештану водицу јер у наредних годину дана обезбјеђује хармонију у дому.

У источној Србији, уочи, на дан и послије Свете Тројице, Влахиње имају појачану ванчулну перцепцију и тада проричу, бају водицу за скидање чини и справљају биљне мелеме за успјех и благостање. У Хомољу и Тимочкој крајини, између два уторка око Тројице, организују се поворке.

У једној од њих – “краљици”, учествују најљепше дјевојке у селу, представљајући русаљке, виле које су настале од душа преминулих дјевојака и утопљених жена, покопаних без уобичајених погребих обреда.

Према писању етнолога др Слободана Зечевића, омиљено мјесто им је крошња, па се зато не препоручује пењање по дрвећу да се не би узнемириле, запосјеле особу или је намамиле у коло да игра до смрти.

Да би се човјек заштитио од такве несреће, у џепу треба да носи чен бијелог лука или пелина, а дрвеће се ритуално кити даровима: сапунима, шареним пешкирима, флашицама парфема и ружевима за усне.

Тројице се славе као велики празник у Шумадији. Тог дана многим селима ишле су крстоноше. У поворци су били и коњаници и сва мушка дјеца свечано обучена у нова одјела. Крстоноше газе преко усјева и њива а испред сваке куће чекају их понуде млијека, бијелог мрса и друге хране.

Православни вјерници обиљежиће и један од највећих српских празника – Видовдан.

Народ Видовдан доводи у везу, с једне стране са кнезом Лазаром и Косовским бојем, а с друге, у архаичнијој варијанти, са светим Видом.

Видовдан, као државни празник, обиљежава се радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља сјећање на погинуле у свим ратовима.

То је, према мишљењу историчара, важан датум у колективној свијести српског народа и један од темеља колективног идентитета.

Симболизује, према том концепту, слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства, али и прекретницу послије периода успона под владарима из династије Немањића.