НОВОСТИ

Иво Андрић о Београду 1920: Владао је “велики, духовни и материјални неред… било је гладних, слабо одјевених, недоучених…” |

ПЈЕСМА МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА ПОСВЕЋЕНА АМФИЛОХИЈУ: Вјечне ријечи дирају у најдубљи дио душе |

ЗА ЊОМ ЈЕ ПЛАКАО КРАЉ АЛЕКСАНДАР ПРВИ КАРАЂОРЂЕВИЋ: Најљепша кћерка цара Николаја другог несуђена је југословенска краљица, трагичне судбине |

НАЈМОЋНИЈИ СРПСКИ ВЛАДАР НАКОН МАРИЧКЕ БИТКЕ: Жупана Николе се плашили сви српски великаши, а највише кнез Лазар |

ГДЈЕ СРБИ ГРИЈЕШЕ, А СВЕТИ ОЦИ СУ ОБЈАСНИЛИ: Добар човјек све људе види као добре, а зао и лукав презире и праведнике! |

ОСТАВИЛИ СУ НАМ ВИШЕ ОД 200 ЗАДУЖБИНА, ЧАК ОСАМ ЈЕ У УНЕСКОВОМ РЕГИСТРУ! Владари из династије Немањића Србијом су столовали два вијека! |

НАЈБОЉИ ВОЈНИК СВОГ ВРЕМЕНА! Знате ли да је Душан Силни био ГРОМАДА ОД ЧОВЈЕКА? |

НЕКЕ ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ЗАДУЖБИНА НЕМАЊИЋА! Познати у свијету, чувају српска блага, уништавани, пљачкани и паљени, али опстали |

НИЈЕМЦИ СУ МИСЛИЛИ ДА НИКО НИЈЕ ТОЛИКО ЛУД… Дан када је једна тврђава спасила Србију од катастрофе! |

ПОСЉЕДЊЕГ СРПСКОГ ЦАРА ЈЕ УБИО РОЂЕНИ БРАТ У ЛОВУ?! За светитеља проглашен тек 211 година од своје смрти |

ОД ЛОГОРА ДО НАЈПРЕВОЂЕНИЈЕГ ДОМАЋЕГ ПЈЕСНИКА Најпрогањанији српски писац

17/06/2026

Наш познати пјесник и писац Василе Васко Попа рођен је у Гребенцу код Беле Цркве, 29. јуна 1922. године. По етничком поријеклу је био Румун.

Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу. Уписао је Филозофски факултет у Београду, а студије наставља у Букурешту и Бечу. За вријеме Другог свјетског рата био је затворен у њемачком концентрационом логору у Зрењанину. Након завршетка рата дипломирао је на романској групи Филозофског факултета у Београду. Бавио се и новинарством.

Прве пјесме објављује у листовима Књижевне новине и Борба.

Његова прва збирка пјесама Кора (1953), уз 87 песама Миодрага Павловића, сматра се почетком српске послератне модерне поезије.

Послије Коре, Попа је објавио слиједеће збирке пјесама: Непочин поље (1956), Споредно небо (1968), Усправна земља (1972), Вучја со (1975), Кућа насред друма (1975), Живо месо (1975), Рез (1981) као и циклус песама Мала кутија (1984), дио будуће збирке Гвоздени сад, коју никад није довршио.

Од 1954. до 1979. године радио је као уредник у издавачкој кући Нолит у Београду. Слагањем усменог наслијеђа, игара и загонетки, Попа је створио посебан пјеснички језик модерне српске поезије. Приредио је зборнике: Од злата јабука (1958), Урнебесник (1960), Поноћно сунце (1962).

Превођен је на 19 језика и проглашаван је за једног од највећих светских пјесника. Васко Попа је једини домаћи пјесник коме је цјелокупно стваралаштво објављено у Енглеској и Америци. Члан Српске академије наука и уметности, називали су га „језичким чудотворцем и посљедњим великим оригиналним пјесником“.

У Вршцу, 29. маја 1972. године основао је Књижевну општину Вршац и покренуо необичну библиотеку на дописницама, названу „Слободно лишће“. Исте године изабран је за дописног члана Српске академије наука и умјетности. Један је од оснивача Војвођанске академије наука и умјетности (14. 12. 1979) у Новом Саду.

Душко Радовић је имао обичај да у неколико ријечи опише своје колеге писце, а за Васка Попу је рекао „Васко Попа је најпрогањанији српски писац. Он је прогнан у – Градски комитет!“

Преминуо је 5. јануара 1991. године и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Коментари

0

Пошаљи коментар

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести