Мудрост, кроткост, човјекољубље, јавиће се владатељу Србије. Чудноват детаљ из живота овог владара кнеза Милоша до кога нас је одвео загонетни број скривен у исцртаним пољима, сликама и ријечима на пожутелој хартији, досад је непознат историчарима…

Уз обод Ташмајданског парка узиже се, старинско и отмено, здање Архива Србије. У овом здању у Карнегијевој улици похрањени су неки од најзначајнијих докумената који свједоче о дугом и бурном путу који је Србија кроз историју прелазила да би успостављала или враћала своју државност, још од 14. вијека, па до поновног ослобођења пет вијекова касније: Дечанска повеља (1330), Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића (1412), Опросница грехова патријарха ИИИ Чарнојевића (17. век), Деловодни протокол Карађорђа Петровића (1812).

Прије више година, на самом крају прошлог вијека, приликом припреме изложбе посвећене стогодишњици настанка ове драгоцене установе, у једној од безбројних кутија с архивском грађом нађен је и један, на сваки начин необичан документ. Неко му је, ко зна када, дао назив који и данас, у недостатку боље замисли, носи: „Хороскоп Милоша Обреновића – 1835.”, истражују новинари Политикиног забавника. Зашто баш 1835?

Милош је рођен 23. фебруара 1780. године, дакле,1835. имао је већ 55 година. Да ли је пожелио да, у години Милетине буне и Сретењског устава, завири у будућност и своју и Совјета? Да ли га је хороскоп опоменуо на тешка времена која тек долазе?

Три године касније (1838) Порта ће дати нови устав (Турски устав), за четири (1839) Милош ће бити натјеран на абдикацију у корист старијег сина Милана, који умире непуних мјесец дана потом, а за седам (1842), уставобранитељска упорност Томе Вучића натјераће на изгнанство и млађег Милошевог сина Михаила. Да ли му је у звијездама било записано и да ће се, послије свега што се у међувремену догађало, вратити 1858. године на власт збацивши Карађорђевог сина Александра?

Цртеж као маска

Чудноват документ личио је на све само не на хороскоп, бар не на оне које смо до сада навикли да виђамо. Љубазни службеници Архива донијели су нам већи лист, од старости пожутелог, грубог папира (33,5 х 44 цм), на коме су црним тушем и акварелом исцртана необична геометријска поља, слике и неразумљиви дијелови ријечи.

Горња половина цртежа је, попут модернистичког, апстрактног цртежа, испресјецана необичним, неправилним црно-бијелим полигонима између којих могу да се распознају дијелови слова, руке с мачем и теразије.

У десној половини је невјешто нацртан павиљон или вењак обрастао виновом лозом. У средишту цртежа најуочљивије су три изломљене, степенасте линије, по којима су написани ћирилични слогови и бројеви.

Доња половина цртежа слична је горњој, али само на први поглед. Она је, заправо, нека врста „негатива” горње половине: окренута је наглавце, а црним површинама на горњој половини одговарају бијеле на доњој, и обратно, наводи Политикин забавник.

Схватили смо да лист ваља пресавити на пола и погледати према свјетлости да би неразумљиви симболи и слова добили некакво значење (онолики прочитани романи о тајанственим документима ипак су нас нечем научили). Заиста, када смо пресавијени лист прислонили на прозор Архива, слаба свјетлост која је допирала из покислог Ташмајданског парка освијетлила нам је цјеловиту слику: неправилна црно-бијела поља су се поклопила и од „апстрактног” цртежа није остало ништа! Његова улога била је да замаскира слике и слова и да само једну половину цртежа, без оне друге, учини потпуно неразумљивом и нечитком. Додуше, ни с цхеловитом сликом енигма се није одмах разјаснила. Напротив!

Далеко од решења

На цјеловитом цртежу, упола мање величине (33,5џ22 цм) ријечи су се поређале у неку врсту табеле. Изломљене степенасте линије, наиме, склопиле су се у 16 правоугаоника, а у сваком је исписано по неколико слогова и бројева. Испод те „табеле” крупним, мада помало невјештим бијелим словима пише Милош Обреновић.

У горњем лијевом углу нацртан је угаоник с тачно исцртаном милиметарском подјелом – обје стране по 34 милиметра, а поред њега шестар. С лијеве стране табеле десна шака држи надоле окренуту криву сабљу, а лијева – такође надоле окренут – штап.

Испод штапа је мали крст у бијелом правоугаоном пољу. Изнад табеле, у средишту, нацртан је троугао теменом окренут надоле, а у њему око. С десне стране, рука држи теразије, а поред ње је вењак – павиљон с виновом лозом. На крову павиљона крст, кров обрастао лозом са зрелим гроздовима, а унутра се виде два бурета и чаша „столовача”.

Осим црног туша умјетник је користио ружичасту водену боју којом је сликао руке, зелену за винову лозу, као и окер за детаље мача, штапа, ока, теразија и бурића. Цртеж је изведен с великом пажњом, али не претерано вјешто. Очигледно је да је у питању аматерски рад и да аутор није био професионални сликар. Чак и ћирилична слова изгледају као да их је „цртао” неко невичан ћирилици.

Скривено значење бројева

Угаоник, шестар, мач, штап, теразије, Хорусово око… све добро знани масонски симболи. Умјесто да се разријешава, тајна „хороскопа” све се више заплитала. У почетку, док нисмо схватили да цртеж ваља преклопити, „модерна” апстрактна поља навела су нас да повјерујемо да је можда у питању грешка у датирању и да је „хороскоп Кнеза Милоша” нека залутала илустрација с половине 20. вијека.

Преклапањем слике наводни модернизам је нестао и то је развејало наше сумње у погледу датирања цртежа. Али, зашто баш година 1835? У Архиву нам је речено да је то сачуван документ једног писара, који овај „хороскоп” евидентира у тадашњој грађи.

Ријечи, донекле препознатљиве, још нису давале никакав смисао, међутим, уз сваку ријеч (или дио ријечи) у правоугаоницима, истим невјештим рукописом био је уписан и број. Збир тих бројева, било хоризонтално или вертикално, дијагонално или по ободу ширег или ужег четвороугла, увијек је давао исти резултат: 34.

Уосталом, толико је милиметара на обема странама угаоника. Милиметарска појдела на угаонику поново је изазвала нашу недоумицу у погледу смјештања документа у 1835. годину. Метарски децимални систем, додуше, усвојила је Француска још 22. јуна 1799. године. За јединицу мјере – метар, изабран је 40-милионити дио париског меридијана. Међутим, тек 1875. у Паризу је потписана Метарска конвенција којом је метарски систем усвојило више држава: Аргентина, Аустрија, Белгија, Данска, Италија, Мађарска, Њемачка, Норвешка, Перу, Португал, Русија, САД, Француска. Швајцарска, Шведска и Шпанија.

Србија се придружила тим државама 1879. године. Управо у Архиву Србије чува се и тај документ којим кнез Милан Обреновић потврђује да Кнежевина Србија приступа Метарској конвенцији потписаној у Паризу. До тада је у Србији владало шаролико мјерење дужине различитим аршинима: чаршијским или хлебним, терзијским, дунђерским, малим, великим, стамболским, старим, новим, млетачким, руским, „турским лактом”…

А на „хороскопу” из 1835. године дата је милиметарска подејла! Да ли је аутор хороскопа био Србин, заговорник метарског система или, можда, странац (Француз?), који је и сама ћирилична слова невешто „цртао”?

Као и угаоник с подјелом од 34 милиметра. Да ли ти бројеви имају неко скривено значење?

Далеко од решења

Није нам требало много времена да фотокопију табеле исјечемо и поља поређамо према редослиједу на који су указивали бројеви. Најзад некакав смисао. Искрзани папирићи склапапи су реченицу:„Благоразумије кроткост человекољубије… (три нечитка поља) …владатељу сербие.”

Послије низа савјетовања са стручњацима за стари српски језик и књижевност, коначно се потврдила наша прва претпоставка, још на почетку уочена оштрим оком женског члана екипе. Необични знак на пољима 9, 10 и 11 који нас је више пута одвлачио на погрешан пут, био је, по свој прилици – „ЈА”. Коначно, текст је прочитан као: „БЛАГОРАЗУМИЈЕ КРОТОСТ ЧЕЛОВЕКОЉУБИЈЕ ИМЈА (ЊЕМУ?) ЈАВИЛСЈА (ЈАВИО СЕ?) ВЛАДАТЕЉУ СЕРБИЈИ.” У преводу: „Мудрост, кроткост, човекољубље, јавиће се владатељу Србије”

Шта би овај документ могао да значи, заиста је тешко са сигурношћу тврдити. Уз обиље масонских симбола којима је украшен и реченицу коју смо прочитали, могао би да означава неку врсту иницијације (у смислу: мудрост. кроткост, прије свега у духовном смислу, и човекољубље, јавиће се, овим чином, владару Србије).

Колико смо у праву остаје да се даље истражи и потврди или оспори.