НОВОСТИ

ЕВО ШТА ЈЕ АРКАН РЕКАО О ХРВАТИМА НАКОН ТУЧЕ НА МАКСИМИРУ Фудбал је увијек био пуно више од игре… |

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ ЈЕДИНО ЗНАО ИСТИНУ „Кад дође вријеме он ће се сам појавити…“ |

ШТА ЈЕ РЕКАО ТИТОВ ЉЕКАР? Броз је само ово држао уз себе |

ШТА ВЕЖЕ МАЛО МЈЕСТО У СРБИЈИ И НАЦИСТИЧКУ ЊЕМАЧКУ? Које све благо крије Рудна глава? |

ДОБОЈСКИ КАЗАМАТ У БАРАКАМА ГДЈЕ СУ ЛИПСАЛИ ЗАРАЖЕНИ КОЊИ Аустроугарска формирала први концетрациони логор у модерној Европи искључиво за Србе |

НИЈЕМЦИ СУ ГА ИЗВЕЛИ НА СТРИЈЕЉАЊЕ, САМО ГА ЈЕ БОГ СПАСАО: Написао је најтужнију пјесму коју су КОМУНИСТИ забранили, а она је ОЖИВЈЕЛА |

ОТКРИВАМО: Комунисти возили помије и млијеко у возилу у ком је убијен краљ Александар! На крају је завршио на војном отпаду |

ЧАСТ ЈЕ ОДБРАЊЕНА: Ово је прича о судбини српских ратних барјака! |

ПРИНЦ МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ: Ништа није било праведније од уједињења 1918. |

ДЈЕДА МИЛОЈЕ ЈЕ ШПИЈУНИРАО ЧАК И ТИТА: Био је СУПЕРОБАВЈЕШТАЈАЦ, говорио 4 језика и сваком је могао да уђе у душу! |

КАД УДАРИ КУМ НА КУМА: Велика ОПАСНА завјера и Кнез-Милетина буна сковане су у Крушевцу, на Божић 1835. године у кући Стојана Симића

25/06/2026

ЗВАНИЧНО су се окупили због крштења, али је разлог окупљања био „опасније“ природе: завереници Кнез-Милетине буне су се нашли у Крушевцу, у кући Стојана Симића (1797-1852), истакнутог политичара и трговца, уочи Божића 1835. године.

Био је то дан крштења његовог сина Ђорђа и нико није имао разлога да сумња у мотиве присуства групе одабраних великодостојника и кнеза Милете Радојковића, предводника покрета против кнеза Милоша Обреновића, чија је самовоља превршила сваку мјеру.

Иако је вођа буне требало да буде нико други до власник куће, Стојан Симић, који не само да је био Милошев кум, већ је и ту кућу добио од Обреновића, постигнут је компромис да управо јагодински кнез поведе побуњенике. На своју страну приволио је обесправљене класе, попут чиновника, трговаца, па и већи број старјешина. Управо су у Кући Симића, која је данас изложбени простор Народног музеја у Крушевцу, осмислили и конкретну стратегију.

Кнез Милета Продановић инсистирао је на цивилизованим рјешењима за контролу Милоша Обреновића, не дозвољавајући да се разраде идеје атентата и свргавања са власти. Сви су се завјереници заклели на вјерност идеји да Милоша треба сатерати у ћошак. Када је дошао дан да се поново окупе, међутим, једино се Продановић појавио са значајним бројем људи, док је Стојан Симић дошао са врло мало побуњеника. Физичког сукоба на крају није било јер је, као што је познато, Милошева дипломатија одниjела побједу. Први је стигао у Крагујевац пред побуњенике, признао да је гријешио и предложио помирење, подсјећају Новости.

Донијет је Сретењски устав. Иако кратког вијека, опет су забиљежене одређене демократске промјене: кнежева права дијелом су пренијета на Државни савјет. Стојан Симић није сносио посљедице што је издао кума.

– Стојану и његовом брату Алекси Симићу, као сиромашнима, кнез Милош помаже да стекну богатство – наводи мр Слободан Симоновић, аутор „Енциклопедије Крушевца“ (2016). – И поред тога, прикључује се Милетиној буни, али послије ње, постаје кабинетски савјетник уз кнеза Милоша.

– Кућа Симића је некада била конак бегова Вренчевића, а потом кумовски поклон Стојану Симићу, уставобранитељу по коме ће понијети име – напомиње Зорана Драшковић – Ковачевић, кустоскиња Куће.

– Данас је отворена у оквиру музеја, кроз бројне интерактивне изложбе током године, односно сталну поставку са амбијентом грађанског дома с краја 19. и почетка 20. вијека.

Коментари

0

Пошаљи коментар

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести