У ноћи између 26. и 27. априла 1941. године, усташе су најприје похапсиле, а онда са железничке станице у Грубишном Пољу, сточним вагонима, отпремили 504 ухапшена Србина пут Загреба, Копривнице и Госпића. Њих 487 је побијено на подручју комплекса усташких логора Госпић – Јадовно – Паг.

Први масовни злочини Независне државе Хрватске вршили су се управо на овом простору у априлу 1941. Грубишно поље било је прво масовно логорисање српског становништва. Припремајући се за лов на Србе усташки повјереник Лујо Стахуљак оптужио је домаће Србе да ће ђурђевдански уранак претворити у устанак против легалне хрватске власти и побити све Хрвате у Грубишном пољу.

У ноћи између 26. и 27. априла 1941. у Грубишно Поље је на позив локалног жупника Петра Сивијановића возом из Загреба стигла група од 110 хрватских усташа које су предводили Еуген Дидо Кватерник, и шеф загребачке полиције Ивица Шарић. Усташе су ухапсиле 504 Србина под оптужбом да су „четници“ и да „припремају ђурђевдански устанак“ против НДХ, а срачунато убиле једног неурачунљивог Хрвата да би за то сумњу бациле на мјештане. Све ухапшене Србе транспортовали су у логор Загребачки збор а затим у логор Даница. Крајем јуна сви су пребачени у логор Госпић, затим логор на острву Паг, да би током јула њих 487,од укупно 504 Србина, усташе побиле на Велебиту.

О једном од највећих геноцидних злочина НДХ говорили су предсједник београдског Удружења „Јадовно 1941” Момчило Мирић и историчар Милоје Пршић.

– Од самог формирања НДХ почело је терорисање Срба на подручју Хрватске. Логори у НДХ су функционисали до самог краја Другог свјетског рата, мало се говори о злочинима који су почињени. НДХ који је формиран 10. априла 1941 године је практично постављена шема комплетне организације власти између два рата. Италијанска дипломатија је надиграла дипломатију у Југославији и дозволила повратак Усташа на територију Југославије уз обавезу да неће радити противдржавне послове. Међутим, они су створили комплетну структуру. Имали су суштину дјеловања. Све је то било унапред припремљено. Цијели врх НДХ је знао за злочине, то је био систем логорисања људи без икаквог разлога – каже Пршић.

Мирић каже да су Срби убијани на најјефтинији начин, „без метка“.

– Прво страдање Срба које је било организовано још 38 године, на велебитском подручју су слате експедиције које су проучавале јаме са јасном идејом да их искористе за уништавање српског народа. То се догодило и те јаме су пописане да се сатирање српског народа учини на најјефтинији начин, а то значи без метка. У Грубишном пољу 26ог увече су људи покупљени и сутрадан дан провели заточени у школи гдје су ту бијени, возом су онда пребачени на загребачко сајмиште гдје су малтретирани. Број жртви никада није тачно утврђен, постоје тврдње да је убијено више од 750.000 Срба – испричао је Мирић.

5. ПРОСИПАМО ВОДУ ЗА СРЕЋУ, А МНОГИ НЕ ЗНАЈУ ШТА ТО ЗАИСТА ЗНАЧИ: Етнолози открили шта се крије иза овог старог српског обичаја

Обичај да се проспе вода за неким коме желимо успјех датира од давних дана. Просипање или проливање воде је српски народни обичај.

Према вјеровању код Срба, просипање воде за особом која одлази на пут или да обави посао, доноси срећу и врши се у циљу да се посао или путовање срећно заврши, подсјећа Србија данас.

Упражњава се и приликом одласка у школу, на испит, разговор за добијање посла, одласка у војску и слично.

Етнолози сматрају да проливена, односно текућа вода симболизује покретност, лакоћу покрета, да не застаје и не запиње, те да се прописање воде чини да би некоме посао којим је пошао ишао глатко као просута вода.

При самом чину просипања воде се у неким крајевима каже: „Нека иде чисто и бистро као вода!“