Крагујевачки октобар или Крагујевачки масакр је стравични злочин који су над цивилним становништвом Крагујевца и околних села починиле окупационе снаге нацистичке Њемачке 19, 20. и 21. октобра 1941. године.

Њемачки окупатори су 21. октобра 1941. године, у знак одмазде због акције покрета отпора у којој је убијено 10 и рањено 26 војника њемачког Вермахта, стријељали 2.796 цивила из Крагујевца и околних села, међу којима је било 300 ђака и професора Прве крагујевачке гимназије и петнаесторо дјеце између осам и 15 година.

Њемачки командант Франц Беме је 10. октобра издао наредбу да се за једног убијеног њемачког војника стријеља 100 људи, а за једног рањеног 50.

Наредба о стријељању 100 грађана за једног Нијемца важила је само за Србију, јер је Хитлер зазирао од српског отпора, сјећајући се Првог свјетског рата.

У спомен на жртве стријељања, цијели простор Шумарица претворен је у спомен-парк.

Меморијални комплекс обухвата 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине седам километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока, гдје су стријељања извршена.

На „Великом школском часу“ у Крагујевцу, поводом обиљежавања 82 године од стријељања око 3.000 цивила у Другом свјетском рату међу којима су били и ђаци и професори крагујевачке гимназије, ове године је изведена поема Дарка Цвијетића из Приједора „Шум Шумарице“, која је опомена, кроз разговор живих и мртвих, да се не понови.

Поему, коју је режирао Марко Мисирача из Козарске Дубице, музику написао Приједорчанин Игор Мотл, а извео глумачки ансамбл Књажевско-српског театра из Крагујевца, чини 20 монолога, исповијести без почетка и краја, живих и мртвих, преживјелих, жена, дјеце и њемачких војника.

Двадесети монолог чине писма и поруке које су пред стријељање оставили ђаци и очеви, као и поруке из Књиге жалости у Музеју „21. октобар“, објављено је на сајту Владе Србије.

„Сад кад сам овдје осјетим силно узбуђење, страх, трему, осјетим чудну енергију коју још нисам освијестио, нисам је рационализовао и бескрајно сам поносан што сам овдје и што моја мала ријеч даје глас тим људима“, рекао је Цвијетић, писац поеме „Шум Шумарице“.

Редитељ Марко Мисирача рекао је да се овај догађај десио сад већ у некој давној прошлости, а заправо стално траје. „Тај Аушвиц, Јасеновац, Шумарице, стално су присутни“, навео је Мисирача.

Кустос у Спомен-парку „Крагујевачки октобар“ Јелена Давидовић рекла је да постоји потресна слика гдје жене чекају у ред за хљеб и све до једне носе црне мараме, међу њима и мајке 300 ђака, одведених из школских клупа на стратиште.

Историчар у Спомен-парку „Крагујевачки октобар“ Марко Терзић рекао је да је у овом злочину било брутално убијање ђака.

„Најмлађи дјечак за кога ми сигурно знамо идентитет, а вјероватно је било чак и млађих, звао се Драгиша Николић, имао је неких 12 година“, навео је Терзић.

Предсједник Скупштине Србије Владимир Орлић изјавио је данас да су Срби током историје на најтежи могући начин, кроз своја страдања, схватили и научили да на овом свијету правде нема.

„И нема тог права које велики силни и моћни нису у стању да погазе уколико мисле да то чини нешто њиховим интересима. То смо разумели“, рекао је Орлић, јавила је Срна, пренио Глас Српске. „Велики школски час“ одржава се од 1971. године, уз поруку мира „Доста су свијету једне Шумарице“.

Прво је јутрос служена литургија у Храму Светих новомученика крагујевачких у Шумарицама, а затим молебан Светим новомученицима крагујевачким. Уз хумке стријељаних вијенце су положили ученици Прве крагујевачке гимназије, државни званичници, представници града Крагујевца, амбасада, делегације градова побратима, потомци стријељаних.