НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992.

20/08/2026

ПРОШЛА је 31 година како сам изгубио оца и браћу, али ране не могу да зацјеле. Највише боли што злочинци нису одговарали за злочин који се догодио у мом селу Сијековац код Босанског Брода. Један човјек је одлежао десет година и, колико знам, стављена је тачка. Као да се подругују породицама које су изгубиле најмилије.

Војник ХВО хтео да ме закоље, па рекао: „Још си мали“. Овако, за „Новости“, говори Саша Милошевић који је преживио масакр у Сијековцу, једном од првих ратних злочина у БиХ. Имао је само десет година:

– Када је почео напад на наше село, са мајком и старијим братом сам се склонио у подрум код комшија Зечевића. У подруму је било још мајки и дјеце. Пуцало се на све стране. Гранате су падале. Убрзо су дошли војници са ХВО ознакама. Извукли су нас из подрума. Викали су на нас, ударали кога су стигли. Мени је један војник ставио нож под врат и рекао: „Сад ћу да те закољем.“ Ридао сам, а он ми је рекао: „Нећу, још си мали.“ Мог брата Драгана, који је имао 17 година, истргли су из мајчиног наручја и убили. Убијали су на наше очи комшије.

НЕПРАВДА

Милошевић каже да је тијело убијеног брата Жељка видио само на телевизијским снимцима, испред породичне куће.

– Страшно је. Много је страшно. Бојим се да ће овај случај остати заувијек закључен једном једином пресудом. Навикао сам на неправду. Али, боли срце, душа боли – каже нам.

Тог дана Милошевић је остао и без оца Луке. Послије обдукције сазнао је да су његови отац и брат страдали „од метка“. За старијим братом Жељком и даље трага: – Тог дана убијено је деветоро људи, а наредних још 37, највише из моје и породице Зечевић. Чини ми се да се, сад већ деценијама, све ради да се злочин заташка.

Осуђен је само Земир Ковачевић, у то вријеме припадник Интервентног вода 1. босанскобродске бригаде. Десетогодишњу казну за убиства, малтретирање и пљачку српских цивила је одслужио. Званично је осуђен за убиство двије особе у Сијековцу и нечовјечно поступање према другим цивилима. Видио сам како је убио Петра Зечевића. Петар је имао четрдесетак година и био је инвалид. Послије тога, Ковачевић је убио и његовог оца Јову. Пришао му је и опсовао: „Шта хоћеш ти, стари Зец?“ Вјерујем да то нису једини људи које је Ковачевић побио.

Коментари

0

Пошаљи коментар

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести