26/10/2021
Ћосић је поводом 28 година од монструозних злочина на Казанима, рекао Срни да су пресуде за те злочине оголиле сву несрећу Сарајева у рату и све оно што је било везано за намјеру да се Србима који су остали у граду отежа живот и да се систематски униште.
Он је нагласио да су разне криминалне групе, али и такозвана Армија БиХ на организован и јако перфидан начин приступали Србима са намјером да их изолују, издвоје и отежају им живот у таквом Сарајево.
Ћосић је истакао да су Срби прогоњени и кажњавни, почев од најблажих облика малтретрања, посјетама породицама, њихови константни обиласци и притисци, изузимање од било којих врста помоћи, до слања у радне водове и извођења на прву линију, до организованог купљења и вођења људи у затворе, којих је било безброј у граду.
– Мора се признати да су то радили јако систематски и организовано, јер су довели до ситуације да су затрли комплетне породице, нема трагова о тим породицама, тако да је данас јако тешко доказати ту ситуацију – навео је Ћосић.
Према његовим ријечима, и податак да се и данас око 400 Срба у Сарајеву воде као нестали, говори о томе колико се томе приступало на један органзовани и јако перфдан начин.
Ћосић је поновио да се приједлогом градоначелнице Сарајева Бењамине Карић о подизању спомен-обиљежја Казани на Требевићу омаловажавају жртве, јер се не наводи да је ријеч о Србима и од чије руке су побијени.
Из неприступачне јаме Казани на падинама Требевића ексхумирани су посмртни остаци 29 лица, углавном српских цивила, а постоје сумње да их је више убијено и бачено у њу јер су убијени цивили бацани у јаме, посипани кречом и постоји неколико слојева који никада нису ископани.
За злочине почињене на тој локацији осуђено је 14 припадника такозване Армије БиХ на казне затвора од десет мјесеци до шест година.
Главни инспектор МУП-а Републике Српске за истраге кривичних дјела ратних злочина Симо Тушевљак рекао је раније да је на Казанима „осим цивила српске националности ликвидиран и велик број припадника Армије БиХ који су такође били Срби“.
– Број жртава никада није званично утврђен, јер су посмртни остаци намјерно негдје скривени након ексхумације из јаме – рекао је Тушевљак.
Удружење за друштвена истраживања и комуникације подсјећа јавност на годишњицу злочина почињених 1992. и 1993. године на локалитету Казани, подно Требевића, на подручју Старог Града Сарајева.
У саопштењу УДИК-а подсјећа да је тражио да споменик жртвама мора бити на Казанима, али и у центру Сарајева, јер су убијени били грађани тог града.
– Приједлог одлуке спомен-обиљежја Казани са предложеним текстом и бројем жртава је срамотан и недостајан истих. Из тог разлога, спорни текст и број жртава у својој основи не би требало да добије ничију подршку, понајмање града Сарајева – наводи се у саопштењу.
ИЗ УДИК-а поручују да се из поштовања према жртвама мора навести ко је убијао те грађане током 1992. и 1993. године.
21/12/2024