Стручњак за безбједност и борбу против тероризма Џевад Галијашевић оцијенио је да је рат у БиХ могућ јер о њему не одлучују ни Срби ни Бошњаци, него „деструктивне западне силе“.

Џевад Галијашевић

Галијашевић је за Срну упозорио на опасност од Запада и рекао да треба бити опрезан у вези са активностима које у посљедње вријеме страни фактор спроводи.

– Ми на просторима бивше СФРЈ, имамо масовно окупљање старе такозване ратне дипломатије САД, Велике Британије и Њемачке. Погледајте долазак Кристофера Хила у Београд, Метју Палмера и Габријела Ескобара… При томе, Ескобар није никакав дипломата него човјек који је повезан са специјалним операцијама у којима се примјењују насиље, ликвидације, тровања, државни удари. Дакле, он се не бави дипломатијом ни у каквом смислу, али га ми овдје као иностраног изасланика доживљавамо као дипломату – рекао је Галијашевић.

Он је подсјетио и на Кристијана Шмита који је, како је рекао, из Министарства одбране Њемачке деведесетих година прошлог вијека учествовао у управљању процесима наоружавања хрватске војске. Галијашевић наводи и да је Шмит 12 година био државни секретар Министарства одбране Њемачке и десетак година у Бундестагу водио Комисију за одбрану.

– Чињеница је да ми још не знамо шта желе САД и Велика Британија. Да ли желе да по класичној матрици ријеше хрватско питање и да сукобе Србе и Бошњаке, а да Хрвате у БиХ претходно одвоје од Срба, односно да одвоје хрватско политичко питање конститутивности и легитимног представљања од српског националног питања и проблема са којима се суочава Република Српска? – пита Галијашевић.

Он сматра да је питање и да ли странци желе рат Срба и Бошњака како би сукобили, динамично и понекад чудно, партнерство Русије и Турске?

– Желе ли да се Москва и Анкара одмјеравају преко леђа Срба и Бошњака, како би САД кроз подршку муслиманима добила подршку исламског свијета и онда могла јаче да наступи према Кини? Да ли је њихов план повратак ауторитета, након што су га изгубили због ратова у Сирији, Ираку и бјекства из Авганистана? – пита експерт за безбједност.

Галијашевић каже да треба покушати да се схвати да ли се ти геополитички процеси сада одвијају по матрици која је виђена деведесетих година прошлог вијека и „да ли зато полтрони и, са становишта међународне политике, безначајни људи, попут /лидера СДА Бакира/ Изетбеговића пријете ратом“.

– Да ли је предсједник СДА само портпарол једне геополитичке операције у којој је намијењено страдање Бошњака и Срба? Изетбеговић ставља бошњачку и српску главу на пањ, као и будућност БиХ, јер нико не зна како ће се ти процеси завршити. Ово нису деведесете и свијет више није униполаран. Постоји велико партнерство двије снажне исламске земље – Ирана и Турске, са Русијом – указује Галијашевић.

Он је рекао да је посљедња ратнохушкачка Изетбеговићева изјава само наставак распиривања политичких напетости, која траје већ неколико мјесеци.

– Мене развој ситуације плаши. Бојим се да међународне околности, начин на који су све припремили, не воде добром. Прво је /бивши високи представник Валентин/ Инцко, изван својих овлашћења, донио закон који је неспроводив и неуставан. Дакле, константно се радило на разарању Дејтонског споразума кроз институцију измишљених овлашћења и самовлашћа високог представника и поремећене улоге Уставног суда БиХ који доноси норме, а не тумачи Устав – истиче Галијашевић.

Он каже да се намеће питање шта је Инцко хтио да постигне тим законом, осим да искомпликује ситуацију. Галијашевић истиче да је јасно да је то било наручено, као и долазак Шмита без мандата УН, додајући ватру на већ створену конфузију.

– Сада имамо Изетбеговића који је дио те исте конфузије. Он поново пали ватру и додаје бензин на њу. Он гура Бошњаке у сукоб иако су неспремни за рат. Ја вам гарантујем да су и Срби и Бошњаци, економски и психолошки, потпуни неспособни за вођење рата у БиХ. Али, онај који је способан је и послао Изетбеговића да говори глупости о рату за који се наводно треба спремати. Зато његове пријетње треба озбиљно схватити. Рат је могућ јер о њему не одлучују ни Срби ни Бошњаци, него деструктивне западне силе које имају огромни капацитет деструкције и не устручавају се да га употребе – упозорава стручњак за безбједност.

Галијашевић додаје да је данашња званична бошњачка политика и антисрпска и антихрватска.

– Могло би се рећи да она иде у двије колоне – црно-зелена колона исламизма и црвена лажно грађанска, социјалдемократска интернационала – наглашава Галијашевић.

Он објашњава да је основни смисао бошњачке политике био и остао – како помирити некадашњег предсједника СФРЈ Јосипа Броза Тита и муслиманског ратног лидера Алију Изетбеговића.

– Они су то урадили тако што су изједначили Србе и Хрвате у својој мржњи. Бошњаци се не могу договорити са Хрватима око тако баналног питања као што је представник Хрвата у Предсједништву БиХ. Не могу да се договоре хоће ли га бирати заиста Хрвати или 200.000 најгорих Бошњака који знају какве посљедице изазива када прегласате један народ и доведете /Жељка/ Комшића и од њега направите „калибар“ политичара који брине о дипломатији – оцијенио је Галијашевић.

Галијашвећи сматра да бошњачка политика не воли ни Србе ни Хрвате.

– Врло је мало отпора у интелектуалним круговима политици коју удружено воде „Алија“ и „Тито“, односно СДА, СДП и њима подложне партије. Дакле помирене су црвена и зелена или црна интернационала, јер видимо да политички ислам има дубока обиљежја политичких организација „Ал каиде“, „Исламске државе“ и, посебно „Муслиманског братства“ – рекао је Галијашевић.

Галијашевић истиче да помирење тих филозофија значи да су се Бошњаци одрекли државе, да пуштају странцима да у њихово име њоме управљају и да су страном фактору дозволили да направи друштвену лабораторију у којој испитују могућности спајања два потпуно супростављена идентитета – „такозваног либерално-грађанског који је продукт комунистичког насљеђа и исламистичког који је резултат османског“.

Стручњак за безбједност каже да му је „највеће разочарење то што Бошњаци не могу да се договоре ни са ким од својих комшија“.

– Жао ми је што не могу да видим одговор на питање јесмо ли, заиста, неспособни да се са комшијама договоримо око баналних ствари? Да ли је могуће да не можемо да се договоримо ко ће представљати мог комшију Хрвата или зашто бих ја уређивао кућу Републици Српској, ако она сама себе финансира? – пита Галијашевић.