У политичком наративу већ су се одомаћили термини дејтонски принципи, дејтонски оквир, слово и дух Дејтона. Све ово описује један документ, чија различита тумачења не јењавају ни 26 година од потписивања.

Други угао

А у међувремену, све се мијењало осим самог споразум и његовог најважнијег анекса – Устава БиХ. Зашто се Дејтонски споразум чита између редова и да ли Српска има снаге да у таквом амбијенту врати оно што јој по Дејтону припада?

Професор уставног права Синиша Каран истакао је да Дејтонски споразум у посљедњих 26 година урушаван и плански уништаван.

– И то од стране оног дијела међународне заједнице која га је морала чувати. Можемо рећи да Дејтонски споразум није добио ни шансу да зажииви. А посебно је тај дио међународне заједнице кроз ПИК изоставио официјални дио Дејтона, посебно Анекс 4 као најважнији – истакао је Каран.

Каран је истакао да највећа вриједност коју је Српска сачувала у ових 26 година јесу њене институције.

– То видимо и ових дана. Српска се брани и дјелује институционално. И то је врло важно – нагласио је Каран гостујући у нашој емисији Други угао.

Професор на Правном факултету Источно Сарајево Радомир Лукић рекао је да проблем представљју политички захтјеви Бошњака.

– Они желе да себе представе као државотворни народ, а Србе и Хрвате као госте у БиХ. Иако ми овдје живимо вијековма. Њихов далекосежни циљ да се БиХ успостави као земља без енитета – додао је Лукић.

Лукић истиче да је за рјешење свих проблема у БиХ потребан дијалог.

– Чуди ме да су земље са Запада слијепе на све ово, али се неке ствари мијењају. Постоје и критике из тог дијела свијета на „Инцков закон“ – каже Лукић.

Нагласио је да се Дејтонски споразум може очувати само ако се врате надлежности ентитетима.

Политиколог Бранимир Галић истакао ја да су Хрвати у БиХ изиграни када се потписивао Дејтонски споразум.

– Хрвати више не желе живјети у оваквој БиХ и то је темљени проблем. И Хрвати желе да се поштује слово и дух Дејтона, али је Дејтон грубо промијењен – истакао је Галић.

Други угао погледајте и ОВДЈЕ.