02/12/2021
Степа Степановић
Већ тада био је запажен као храбар и истрајан војни старјешина, који је у критичним моментима улазио у стрељачки строј да личним примјером храбри своје војнике, због чега је одликован Таковским крстом с мачевима.
У периоду између битака на Сливници и код Куманова обављао је дужности команданта батаљона, пука, бригаде и дивизије и помоћника начелника Главног генералштаба. Два пута био је и министар војске. У том периоду Српска војска је у организационом, стручном, материјалном и моралном погледу била добро припремљена за предстојеће ратове.
У Првом балканском рату (1912-1913) Степа Степановић је командовао Другом армијом, која је са правца Цустендил-Дупница угрозила десни бок турске Вардарске армије и њено одступање претворила у панично бјекство.
Због заслуга за прву савезничку побједу у Великом рату – Церску битку, постао тек други човјек који је у Србији добио чин војводе. Заслужан је и за брз пробој солунског фронта и избацивање Бугарске из рата, наводи Србија данас.
Степа је био веома скроман човек који није много марио ни за похвале ни за одликовања и који никада није заборављао одакле је и много више волио свој дом у Чачку него дворске балове и пријеме.
Управо због тога је био вољен и поштован у народу, а да је његова смрт 27. априла 1929. године погодила хиљаде људи доказује и умрлица на којој пише:
“Велики војник, побједник са Једрена, Цера и Доброг Поља, почасни члан Удружења резервних официја и ратника ВОЈВОДА СТЕПА СТЕПАНОВИЋ преминуо је и биће сахрањен у Чачку.
Ратници његове непобједиве армије, болно потресени овим великим губитком за нацију и војску, дубоко се клањају сјени ВЕЛИКОГ ВОЈВОДЕ.
Његове заслуге за Отаџбину и Нацију, његова љубав и старање за војнике – као култ његове личности, биће најдража успомена у сјећању свих ратника и резервних официра.
СЛАВА ВОЈВОДИ СТЕПИ СТЕПАНОВИЋУ! СЛАВА МУ!
У Београду,
Средишна управа Удружења резервних официра и ратника”
Сахрана је одржана 30. априла 1929. у Чачку у ком је војвода проводио своје пензионерске дане.
