Савез Срба из региона позвао је Тужилаштво Србије за ратне злочине да покрене истрагу и подигне оптужнице против налогодаваца и починилаца свирепог убиства 42 српска цивила у Пожешкој котлини, почињеног прије 30 година над углавном старим и немоћним који су одлучили да остану на својим огњиштима, за шта нико није одговарао.

Миодраг Линта

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта указао је да се једино обиљежје за убијене српске цивиле – крст подигнут у Јеминовцу код Пожеге, налази у лошем стању, те да је потребно учинити све да се постави спомен-плоча.

Он је подсјетио да су у зору 10. децембра 1991. године, на Међународни дан људских права, хрватске паравојне и полицијске снаге из Нове Градишке и Славонске Пожеге започеле напад на српска села Врховци, Чечавски Вучјак и Шњегавић у Пожешкој котлини, која су одбила злочиначку наредбу о евакуацији.

– Села су пала без отпора, а српско становништво протјерано према БиХ. Хрватске паравојне и полицијске формације су током 10. децембра 1991. свирепо убиле 42 српска цивила који су остали у својим селима. Међу убијеним цивилима биле су и 24 жене, што покољ у Пожешкој котлини чини најмасовнијим злочином над женама током рата у Хрватској – навео је Линта.

Он је напоменуо да је 13 тијела пронађено 2000. године, али да углавном нису идентификована, док се остале жртве званично воде као нестала лица.

Линта је указао да је прогону и убиству Срба из Пожешке котлине претходила злочиначка наредба Кризног штаба општине Славонска Пожега од 29. октобра 1991. године о евакуацији Срба из 26 села ове котлине.

– Посљедице су биле ликвидација 71 српског цивила, протјеривање више од 2.000 Срба и потпуно уништење више од 1.200 стамбених и привредних објеката. Највећи злочин се десио 10. децембра, када је Хрватска војска свирепо убила 42 српска цивила – рекао је Линта, саопштено је из Савеза Срба из региона.

Злочиначком наредбом Кризног штаба била су обухваћена села са већинским српским становништвом у подножју Псуња и Папука: Облаковац, Вучјак Чечавски, Јеминовац, Шњегавић, Чечавац, Копривна, Расна, Пасиковци, Кујник, Орљавац, Црљенци, Слобоштина, Миливојевци, Подсреће, Вранић, Њежић, Пожешки Марковац, Клиса, Оздаковци, Пољанска, Кантровци, Горњи Врховци, Лучинци, Ољаси, Смољановци и Рушевац.

Обавеза евакуације се није односила на већински хрватска села на истом подручју.

Наредба цивилима правдана је, тобоже, потребом заштите становништва од борбеног дјеловања ЈНА и српских паравојних формација.

ВИЈЕСТИ ИЗ ИСТЕ КАТЕГОРИЈЕ