Дан студената, 4. април, обиљежава се у знак сјећања на велике демонстрације против јачања фашизма у земљи које су студенти у Београду организовали 4. априла 1936. године. Ипак, још и више, ово је дан сјећања на студента права Жарка Мариновића који је тада убијен у сукобима који су избили широм Београда.

Дан студената

Како већина данашњих студената не зна ко је био Жарко Мариновић, овај текст је посвећен њему…

Тешко дјетињство

Жарко Мариновић је био сиромашни студент из села Очинићи близу Цетиња у Црној Гори. Још у 9. години је остао сироче и читав живот му је пролазио у борби са сиромаштвом и великој жељи да се, и поред свих недаћа и неимаштине, ипак школује и, нарочито, заврши правни факултет.

Револуционарни омладински покрет привукао је Жарка још док је био ученик цетињске гимназије. Учествовао је у неколико штрајкова ученика, писању комунистичких парола и регрутовању нових омладинаца.

Године 1933. завршио је гимназију и, иако није имао новца, уз помоћ пријатеља и Фонда за сиромашне ученике, Жарко је успио да оде у Београд и упише се на Правни факултет. Није много прошло прије него што се и у југословенској престоници повезао са револуционарним омладинцима и био примљен у Комунистичку партију.

Протести који су потресли Југославију

Током тридесетих година односи између Револуционарсног студентског покрета на Београдском универзитету и власти постајао је све затегнутији. Комунисти су организовали штрајкове, лијепили су плакате и демонстрирали.

Са друге стране, власт је одговорила организовањем “Организације југословенских националиста“ (ОРЈУНА), забраном протеста и на крају покушајем да уведе Универзитетску полицију. Овом приједлогу, који би фактички укинуо аутономију Универзитета, оштро су се успротивили студенти, али и многи професори.

Тако је 3. априла 1936. године отпочео генерални штрајк студената у Београду којима су се убрзо придружиле и колеге из Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице.

На самом почетку штрајка, 4. априла, при покушају полиције и националистички опредијељених студената да заузму зграде факултета дошло је до великих сукоба. Тада је, испред зграде Патолошког института Медицинског факултета, убијен Жарко Мариновић.

Каснија свједочења очевидаца дочарала су шта се догодило тог трагичног дана – Жарко се налазио у групи студената испред зграде факултета када је један други студент права и члан профашистичке “Организације националних студената“ Слободан Недељковић насрнуо ножем на студента права Јована Шћепановића. Жарко је притрчао да одбрани друга, али га је Недељковић тада убио ножем у леђа.

Сиромашни студент који је ушао у историју

Вијест о погибији Жарка Мариновића одјекнула је широм Београдског универзитета, а убрзо се прочула и у цијелој земљи. Власти су покушале да догађај брзо заташкају, па је Жарко већ сутрадан, рано ујутру, сахрањен на Новом гробљу.

Међутим, без обзира на брзину и тајновитост, на гробље је тог јутра 5. априла дошло неколико хиљада студената, а дошло је и до сукоба са полицијом која је покушала да заустави колону студената која је ишла данашњом Рузвелтовом улицом. Упркос свим мјерама власти, студенти су читавог дана обилазили Жарков гроб и полагали цвијеће.

И тако је Жарко Мариновић, сиромашни студент из Црне Горе, ушао у историју…

Његова смрт дала је нову снагу његовим колегама који су наставили борбу. Протест у којме је Жарко изгубио живот данас је познат под именом Априлски штрајк и у њему су се студенти изборили за повлачење одлуке о увођењу полиције на Универзитет и смјену ректора Владимира Ћоровића.

Суђење за Жарково убиство одржано је јуна 1936. године и на њему је Слободан Недељковић проглашен кривим и осуђен на пет година затвора.

Дан свих студената Београда

У периоду до почетка Другог свјетског рата, студенти Београдског универзитета су сваке године, упркос забрани, обиљежавали 4. април – дан Жаркове смрти. Након 1945. и промјене власти, 1954. одлучено је да се 4. април обиљежава као Дан студената Београдског универзитета.

Скоро три деценије касније, 1972. године, остаци Жарка Мариновића су пренијети у Алеју заслужних грађана на Новом гробљу и гдје се и данас налазе.